Разговори са ММФ-ом нису пропали

Разговори Србије са Међународним монетарним фондом нису пропали нити су доживели крах, као што је створен утисак у одређеном делу јавности, рекао је премијер Мирко Цветковић.

Цветковић је истакао да ће трошкови буџета у овој години бити у складу са договором са том међународном финансијском институцијом.

У получасовном излагању на седници одбора Скупштине Србије за финансије, Цветковић је истакао да су односи владе и ММФ-а добри, да се стално развијају и да ће сарадња бити настављена, иако постоје одређене неусаглашености око појединих ставки у буџету.

Премијер је прецизирао да ће сарадња бити настављена преко канцеларије ММФ-а у Београду, као и нове мисије која би требало да дође средином године или "када се за то створе услови".

Цветковић је изјавио да је апсолутно нетачно да су разговори са ММФ-ом пропали, јер циљ доласка представника те институције у Београд није била ревизија аранжмана, већ да се види како је завршена 2011. и каква су текућа кретања у 2012. години.

Истичући да је створен погрешан утисак да ће Влада у овој години трошити неограничено због тога што су преговори, наводно, пропадали, премијер је додао да ће се она, у погледу трошења средстава из буџета, држати договора.

Цветковић: Влада није сакрила податке

Нетачно је да је Влада при усвајању буџета сакрила од ММФ-а и Скупштине Србије неке податке, рекао је премијер и истакао да је она, напротив, до последњег тренутка била у комуникацији са ММФ-ом, који је био свестан различитих мишљења о појединим ставкама буџета.

Цветковић је навео да су три главне тачке неслагања са Међународним монетарним фондом: питање докапитализације Комерцијалне банке, односно издвајање 100 милиона евра из буџета за ту сврху, затим предвиђена сума издатих гаранција, као и питање у вези са проценом ризичности у 2012. години и суме предвиђене у ту сврху.

Све те ставке које су проблем немају никакав финансијски утицај на буџет до његовог ребаланса, указао је премијер и истакао да Влада спроводи фискалну политику која се држи фискалних правила.

Он је подсетио да је ММФ смањио процену прогнозе раста за Србију у овој години на 0,5 одсто, због чега је та институција забринута како ће то утицати на приливе у буџет и када ММФ говори о ребалансу има у виду ту чињеницу, а не три спорне ставке.

Цветковић је навео и да се Влада договорила са ММФ-ом да се квартално држи буџетског дефицита. "Ако се држите дефицита као апсолутне цифре тиме се врши компензација за евенутуалне недостајуће приходе као последица смањеног раста".

Шошкић: Аранжман са ММФ-ом веома важан 

Гувернер Дејан Шошкић, који је, такође, био на Одбору за финансије Скупштине Србије рекао је да се мора учинити све да се добије позитивно мишљење ММФ-а већ средином године.

Шошкић је истакао да је аранжман са ММФ-ом веома важан, имајући у виду тренутне околности на међународном тржишту и изазивање додатних ризика.

Према његовим речима, могуће је погоршање процене ризичности улагања у нашу земљу, а ако она расте, расту каматне стопе и цена финасирања јавног дуга, а смањују се и улагања.

Гувернер је навео да је аранжман Србије са ММФ-ом потврда да је земља на прагу одрживог развоја, да је фискално одговорна и да неће доћи у ситуацију да не може да измирује своје обавезе.

Шошкић је указао да је 2012. година важна у погледу економских активности, али и због начина на који ће и међународне институције третирати земљу попут наше.

НБС је баш услед тога била "конзервативна" када је саопштила процену о очекиваном привредном расту, рекао је Шошкић и указао да је реално очекивати да са падом економске активности, падну и приходи, а да јавни дуг пређе лимит од 45 одсто БДП-а.

Челник НБС предочио је да није добро да "земља буде на тој ивици", па због тога сматра да је Србији потребна озбиљна анализа ситуације и припрема за различите сценарије у наредном периоду.

Седница одбора за финансије, чија су тема ефекти одлагања ревизије аранжмана са ММФ-ом, заказана је на захтев посланика ЛДП Бојана Ђурића. Поред премијера и гувернера, седници су присуствовали, државни секретар Министарства финансија Душан Никезић, председник фискалног савета Павле Петровић, чланови тог савета.