Сламка спаса за Грчку

Како је влада у Атини учинила све што је тражено усвојивши коначан пакет оштрих мера штедње, стигла је и дуго најављивана награда. Министри еврозоне већали су 13 сати и одлучили да спрече банкрот своје чланице.

Свесни досадашњих напора грчких грађана истичу да је неопходно и даље залагање свих сфера грчког друштва. Пре свега, додатно резање јавне потрошње.

Председник еврозоне Жан-Клод Јункер каже да ће Грчка до 2020. године морати да смањи свој дуг на највише 121 одсто бруто домаћег производа. "Наредних дана, приватни сектор Грчке покренуће размену обвезница", наводи Јункер.

Грчка је у пролеће 2010. добила први пакет помоћи од Европске уније и ММФ-а од 110 милијарди евра. "У протекле две године и ове ноћи, схватио сам да је ово маратон, а то је грчка реч. На крају смо ипак постигли договор", описао је преговоре комесар ЕУ за економију Оли Рен.

"Тиме ће се суштински смањити дуговања Грчке и помоћи реформа њене економије, како би се оживела привреда и обезбедила нова радна места", навео је Рен.

Премијер Грчке, Лукас Пападемос, поново је преговарао с представницима грчких приватних кредитора о отпису стотину милијарди евра дуга, који је достигао 160 одсто бруто домаћег производа.

Међународни монетарни фонд похвалио је напоре Атине у реформисању привреде. "ММФ ће све усвојене договоре размотрити у другој недељи марта пред својим одбором који ће одлучити у којој мери ће допринети програму помоћи Грчкој", рекла је шефица Фонда Кристин Лагард.

У Бриселу је затражено да Европска унија и ММФ успоставе сталну контролу над одлукама грчке владе о приходима и јавној потрошњи. Поједини аналитичари питају коме иде новчана помоћ, Грчкој или повериоцима.

Тврде да су маратонски преговори доказ да је реч о кризи управљања на глобалном нивоу, односно кризи финансијског капитала који не познаје државне границе.