Куда иде еврозона?

Свој десети рођендан евро дочекује на ниским гранама, ових дана бележи највећи пад према долару од 10. јануара ове године.

Заједничка европска валута је у кризи показала многе мањкавости, па се критичарима чини да је еуфорија приликом њеног увођења била претерана. Политичка и финансијска елита, међутим, сматра да је евро донео добробит свима.

У поноћ, 1. јануара 2002. Европљанима није стигла само Нова година, него и нова валута. Тада су, у ствари, у оптицај пуштене папирне новчанице и кованице, а евро се још од 1999. користио у трансакцијама на финансијским тржиштима.

Мишљења су била различита да и тада и сада када га користи нешто више од 300 милиона људи у 17 земаља.

Европска комисија, поводом јубилеја, саопштава да је евро грађанима пружио опипљив симбол европског идентитета.

Сада, када дужничка криза прети да и најбогатије чланице еврозоне гурне у рецесију, евро је опипљив симбол велике политичке и економске неизвесности.

"Желео бих да мислим да ће 2012. бити боља, али мислим да ће бити гора. Почетком године ће сви бити фокусирани на то колико обвезница треба да издају неке европске владе само да би преживеле, вероватно стотине милијарди евра", каже аналитичар Луис Купер.

Епидемија штедње

Дужничка криза ширила се од периферије ка срцу еврозоне, а због мера штедње, није, такорећи, било дана без протеста који су доводили и до пада влада, што на изборима, што мимо њих.

Аналитичар Мајкл Хјусон каже да је стање црно-бело.

"Или имате потпуну монетарну унију или се еврозона распада. Нема ништа између. Земље чланице морају да се сагласе са форензичком инспекцијом буџета до последње ставке и одустану од монетарног суверенитета, а ако неће, онда морају да одлуче припадају ли еврозони или не", оцењује Хјусон.

После десет година, земље које нису чланице монетарне уније не завиде чланицама зоне евра. Анкете показују да су Британци за евро заинтересовани мање него икад, као и Данци и Швеђани.