Појас Пресвете Богородице стиже у Београд, враћа се на тло Србије после више од шест векова

Светињу је у 14. веку кнез Лазар поклонио Светој Гори, а претпоставља се да је стара око 2.000 година.

Александар Милојков, свештеник Цркве Александра Невског у Београду, каже за РТС да, поред предања, о његовом путу сведочи обиље историјских записа, факата и химнографије.

"По светом предању, Богородица је лично израдила тај појас од камиље длаке. То је иначе био и обичај код јеврејских девојака које су се припремале за удају да тај појас поклоне свом будућем мужу, али пошто је она остала девојка, она је тај појас чувала са собом и непосредно пред своје блажено уснуће, она је тај појас поклонила апостолу Томи", наводи отац Александар.

Богородица је, каже предање, преко апостола Јована дала заповест се појас чува у једној јеврејској породици. У четвртом веку појас се обрео у Константинопољу (Цариграду), у време императора Аркадија, чија ћерка Пулхерија га је украсила златним нитима, које и данас могу да се виде на светињи.

"Појас је подељен у неколико делова. Овај део који се чува у манастиру Ватопеду, представља већи део тог појаса, али неки делови су нестали приликом крсташког похода на Цариград у 13. веку", објашњава отац Александар.

Дуг пут до Србије и манастира Ватопеда

Делове појаса крсташи су однели са собом на запад, али срећом, један део је остао у Цариграду и кроз историју мењао је место. Из Цариграда је у петом веку пресељен у Кападокију, па је опет, у истом веку, у време цара Јустинијана враћен у Цариград.

Пут до Србије и до кнеза Лазара водио је преко Бугарске.

Цар Константин Велики направио је крст који се звао по њему – царски крст – који је носио у битке као благослов. У том крсту су биле смештене честица часнога крста, мошти великих светитеља и Богородичин појас.

"Пошто је једна битка изгубљена против Бугара у време цара Асена, Бугари су дошли некако до тог крста и преузели светињу. Потом је наш свети краљ Стефан Дечански у једној бици против Бугара освојио тај крст и тако је појас дошао у српске руке. И управо тако га је, 40-ак година касније, свети кнез Лазар предао манастиру Ватопеду, где се он и данас налази“, каже отац Александар.

Напомиње и да се такве светиње веома ретко износе са Свете Горе, готово никад, и због тога се, како истиче, сматра да појас Пресвете Богородице представља пре и изнад свега божји благослов и благослов Богомајке нашем народу, нашој престоници и нашој цркви.

"Све то одсликава углед наше цркве који она ужива на Светој Гори. А могу да кажем да је темељ тог угледа нико други него Свети Сава. Знамо за његову везу са манастиром Ватопедом и уопште са Светом Гором“, наглашава отац Алексaндар.

Значај литија

Појас ће, уз српског патријарха, предводити Спасовданску литију.

Саме литије кроз историју су имале вишеструки значај. Организовале су се не само када су славе градова, већ и у тешким тренуцима.

"Литија није просто парада, свечаност као таква. Она је молитвени ход. То је пре свега молитва у ходу. То треба имати на уму… Њена суштина је саборност и када ви са том суштином цркве, значи у саборности, идете градом, онда, по нашој вери, освећује се и сам тај град, освећују се његове улице", истиче отац Александар.

Појас Пресвете Богородице ће кренути из Вазнесенске цркве са Спасовданском литијом, али ће још девет дана бити доступан верницима у храму Светог Саве на Врачару, где ће моћи да приђу и целивају светињу.