Две трећине највећих загађивача без интегрисане дозволе, држава мења закон после 20 година

Кроз негативни ефекат на здравље становништва индустријско загађење негативно утиче на продуктивност и на економију.

"Оно што је за Европу добијено да тај екстерни трошак загађења које прави индустрија достиже чак до 2 одсто БДП годишње . Преведено на Србију то је 1,5 до 2 милијарде евра ако бисмо узели исте те параметре да се губи управо кроз овај канал. Нижа продуктивност, нижи привредни раст а на крају те трошкове компаније не сносе јер се закон не примењује", каже Слободан Минић из Фискалног савета.

Интегрисана дозвола је одобрење које држава издаје великим постројењима ако примењују најбоље доступне технологије које испуњавају строге услове заштите животне средине. Обједињава све што је важно за заштиту ваздуха, воде, земљишта, заштиту од буке, контролу одлагања отпада и спречавање удеса. Закон који је донет пре 20 година више пута је мењан и померани су рокови када је индустрија дужна да прибави интегрисану дозволу.

"По последњем и још увек важећем закону сва постројења која су обвезници интегрисаних дозвола су била дужна да прибаве дозволу до 31. децембра 2024. Око 150 постројења то није учинило. Оно што смо ми утврдили у овој анализи јесте да је пре свега затајио инспекцијски надзор. Ми смо утврдили да је од истека тог рока, дакле у 2025. инспекција је спровела 25 надзора и то код оних оператера који имају интегрисану дозволу. А није отишла код оних који дозволу немају", каже Мирко Поповић из Репулаторног института за обновљиву енергију и животну средину. 

Највећи загађивачи су термоелектране, хемијска индустрија, велики рударски комплекси, цементаре, велике фарме, произвођачи хране... У анализи примене закона указано је на недовољан број инспекцијских контрола и благе казне за загађиваче.

"Прва ствар коју би требало урадити јесте инсистирати на адекватном надзорном механизму. То значи да треба инспекција да оде код свих тих оператера, да утврди да они незаконито послују и наложи одређене мере да се те незаконитости отклоне. Након тога поднесе пријаве тужилашту које би потом требало да поступа и да адекватно санкционише загађиваче. Нажалост, у пракси имамо само једну одлуку када је загађивач кажњен због пословања без интегрисане дозволе. У питању је компанија “Србија Зиђин Копер” која је за то кажњена 250.000 динара", каже правни саветник РЕРИ Христина Војводић.

У нацрту закона је и начело "загађивач плаћа". То значи да је, уколико због пословних активности дође до угрожавања животне средине, загађивач дужан да сноси трошкове уклањања штете и враћања локације у задовољавајуће стање после затварања постројења. То се до сада углавном није догађало.