Балтичко море „тешко дише“ – у дубинама скоро да нема живота

Већ деценијама Балтичко море је под огромним притиском због људских активности, које су га трансформисале у једну од највећих мртвих зона на свету.

Тим истраживача из Немачке успео је да оживи ћелије алги које су више од 7.000 година лежале закопане на дну Балтичког мора, без светлости и кисеоника. Тако су алге, које су биле „заборављене“ у потпуном мраку, оживеле, почеле да производе кисеоник и да се брзо размножавају.

Нови извештај Лајбницовог института за истраживање Балтичког мора у Варнеминдеу (IOW) позива на строже управљање водама, упозоравајући да се Балтичко море не може опоравити по принципу „једноставног узрока и последице“.

Зашто се Балтичко море „гуши“?

Еутрофикација је процес у којем животна средина постаје прекомерно обогаћена хранљивим материјама, попут азота и фосфора, што доводи до цветања алги, смањења количине кисеоника и гушења воденог света. Када се вишак алги разграђује, стварају се велике количине угљен-диоксида, чиме се снижава pH вредност морске воде и повећава њена киселост.

Ове материје потичу од људских активности, попут употребе ђубрива и стајњака у пољопривреди, непречишћених или недовољно пречишћених отпадних вода, као и индустријског отпада, нарочито из прехрамбене и хемијске индустрије. Азот из фосилних горива такође може доспети у воде кроз процес познат као атмосферска депозиција.

Еутрофикација често доводи до стварања такозваних мртвих зона, у којима је ниво кисеоника толико низак да испод површинског слоја воде готово и нема живота.

Захваљујући законодавству ЕУ и националним прописима, заштитне иницијативе, попут Акционог плана за Балтичко море Хелсиншке комисије за заштиту Балтичког мора (HELCOM), довеле су до значајног смањења загађења хранљивим материјама.

Упркос деценијама напретка, научници упозоравају да до сада није забележено значајно побољшање квалитета површинских вода Балтичког мора.

Да ли су мере заштите помогле у очувању Балтичког мора?

Балтичко море је сланије од слатке воде, али мање слано од типичних морских вода. Такође је слојевито, при чему се мање слана површинска вода налази изнад гушће и сланије воде. Све то отежава доспевање кисеоника из атмосфере у дубље слојеве.

Почетком фебруара, 275 милијарди тона воде истиснуто је из Балтичког мора, чиме је његов ниво опао за 67 центиметара. Ову појаву изазвали су снажни ветрови, зона високог притиска и одсуство значајних атмосферских фронтова.

„Снажни источни ветрови који трају од почетка јануара потиснули су водене масе кроз данске мореузе ка Северном мору, што је довело до пада нивоа широм басена“, наводи се у објави Института за океанологију Пољске академије наука.

Када се ова ситуација заврши, очекује се продор слане, кисеоником богате воде из Северног мора назад у Балтичко море, што би потенцијално могло да оживи мртве зоне.

Да ли су климатске промене криве?

Иако је еутрофикација Балтичког мора последица загађења хранљивим материјама, климатске промене додатно погоршавају ситуацију.

Површинске температуре у централном Готландском басену порасле су у просеку за готово два степена од 1960. године. Према моделима из нове студије IOW-а, тренд загревања уочава се и у дубљим слојевима воде.

„Будући да топлија вода апсорбује мање кисеоника од хладне, летњи продори имају мањи потенцијал да проветре дубоке басене Балтичког мора него зимски“, наводи се у извештају.

Да ли ће се опоравити Балтичко море?

Извештај IOW-а наводи да се у аноксичним условима (недостатку кисеоника) фосфат ослобађа из седимента и акумулира у води. То је углавном последица одсуства оксидованих једињења гвожђа, која би иначе везивала хранљиве материје у седименту.

Иако се многи надају да продори из Северног мора могу помоћи у уклањању фосфата из воде, истраживачи су утврдили да је током зиме 2014. године из воде уклоњено само око 30 одсто фосфата, а свега око пет одсто трајно је затрпано у седименту.

Током лета, цветање плаво-зелених алги теже се укључује у ланац исхране. Након њиховог одумирања, велике количине органске материје тону на дно.

„Тиме се једињења фосфора преносе у седимент, где настављају да се акумулирају и подстичу смањење кисеоника кроз процес разградње“, наводи се у извештају.

Истраживачи су издвојили четири кључне стратегије управљања како би Балтичко море поново „продисало“. То укључује доследно смањење загађења хранљивим материјама, као и унапређење или обнову природних обалских филтера, попут лагуна, фјордова и естуара, који могу задржавати хранљиве материје.

„Мере засноване на природи треба проширити, попут подстицања морских травњака или намерног узгоја микроалги ради активног уклањања хранљивих материја из воде. Гребени и насеља шкољки такође томе доприносе“, наводи се у документу.