Дан када смо из Јаруге направили најслободнију државу и донели модеран устав

После дугог периода ропства под Турцима, 19. век је постао век буђења српског народа. Два најважнија датума у том периоду се везују за 15. фебруар. На тај дан 1804. године, Карађорђе је у Орашцу подигао Први српски устанак, а на Сретење 1835, у Крагујевцу је донет први српски устав. 

Предраг Марковић каже да Србија 15. фебруара слави два догађаја када смо били први у свету.

"Мање-више буђење, пробудили су се сви народи у свету, али ми смо први. Ми смо први подигли на дуге стазе успешан устанак против велике силе. Не против Турске, против било које велике силе. То ником није успело. Само Хаитију, али Хаити је далеко, а исте године се ослободио", указује Марковић.

Посебно наглашава да је усред Европе један мали народ без ичије помоћи, за разлику од Грка, који су нешто касније подигли свој устанак, почео борбу за слободу.

И други важан датум и догађај је кад смо први источно од Рајне увели модеран устав. 

"Од 1835. Срби су слободни људи и модерни грађани. Значи, који то мали народ је два пута био први на свету? То је порука за оптимизам када нас ухвати духоклонуће, треба се сетити да смо почели модерност из Јаруге, буквално. Значи, они су се сакрили у Јаругу да их Турци не набију на колац и не секу јатаганима. И из те Јаруге смо направили најслободнију државу у региону. Није случајно да се десет пута увећао број становника у Србији од тих првих сто година, јер је Србија била обећана земља. А то су почели у Јарузи, људи су сишли са турске сабље", истиче Марковић.

Сретењски устав "прст у око" великим силама

Мирослав Ђорђевић наглашава да је Сретењски устак невероватно напредан за своје време и за земљу у којој важи. Србија је тада земља која се буди, која расте, која има потенцијал, али је и даље аутономна кнежевина у оквиру Отоманског царства које добија врло либералан устав, с неким новим решењима у Европи, и што је на известан начин прст у око неким од великих сила.

"Са негодовањем се коментарише тај устав као француски расад у турској шуми. Нити је то био до краја француски расад, нити је то била до краја само турска шума, већ једна држава која настаје и буди се, али је чињеница да тај устав није био дуговечан и можда је мало преоптимистично одмерен за ондашње време, па је зато таква његова судбина уследила. Свакако, он је оставио трагове који се виде у наредном периоду уставне историје. Неке одредбе важећег Устава Србије нису много различите од оних које смо имали те далеке 1835. године", наводи доктор уставног права.

Додаје и да не треба заборавити да је Србија имала и неколико хатишерифа, турских, који су јој омогућили да тргује, па је Србија почела и да се богати. 

"Причамо о Димитрију Давидовићу, који је творац Сретењског устава, али и о неким другим ученим Србима попут Јована Хаџића, који је само мало касније написао Српски грађански закон 1844, не баш први, али један од првих. Значи то су људи који су одлазили у Пешту, у Беч, у Минхен, тамо се учили разним, од елементарне писмености, прво у Карловцима, кроз немачке школе и српске школе, па онда постајали доктори филозофије и слично, враћали се у своју земљу и помагали", каже Ђорђевић. 

Сви слободни у Србији

Марковић подсећа да се у то време свако ко ступи ногом на српско тло сматрао слободним, док у другим земљама и даље постоје робови, у Француској, у француским колонијама, у британским колонијама и у Америци.

"А да не причамо о Румунији, где робови постоје. Значи, преко Дунава постоје робови. А свако ко згази на српско тло је постао слободан", наглашава Марковић.

Ђорђевић наводи да тај устав у формалном смислу, пошто је трајао само 55 дана, није оставио много тога. 

"Ми смо после тога 1838. године добили Турски устав, који се некако неоправдано због префикса 'турски' гура у други план. Лошији је по решењима у смислу колико је либералан спрам Сретењског. Али заправо је то доста добар устав, који је писао наш човек Јован Хаџић. Отишао је у Цариград тај текст, а онда је толико промењен да је Јован Хаџић рекао – 'немојте моје име овде да стављате, молим вас, ја нећу ништа да имам са овим', али био је дуговечан", објашњава професор.

Међутим, каже да од Сретењског устава, од народа који се буни, остаје нешто што би он назвао – стечена права и слободе. У једном тренутку српски народ је осетио да нешто може, макар декларативо и то се преносило.

Истиче да је то обележило и наредне деценије, па и читав век наше уставности до стварања Краљевине СХС.

Марковић наглашава да је наша држава тада као свој основ ставила слободу, то нису ни нека митска, историјска права, него слобода, слобода од страног завојевача и унутрашња слобода.

"Али ако се већ стално говори о датумима и везујемо се за датуме, Видован је датум српског страдања, а Сретење је дан радости и васкрсења. Не само васкрсења, Сретење је дан кад смо опет – волим то да понављам, никад ми није доста – били најбољи на свету. Два пута. Рецимо, наша браћа Хрвати славе дан када су победили Горан Хаџића, а ми славимо дан кад смо се побунили против моћног турског султана", поручио је Марковић.

Цело гостовање Предрага Ј. Марковића и Мирослава Ђорђевића можете погледати у видеу.