Око: Сретење, две Србије које се не срећу

Два скупа обележила су Дан државности у Србији. Скуп "Срећемо се на Сретење" одржан је у Сремској Митровици и на њега је позвао председник Србије. Скуп "Сретнимо се на Сретење", односно петнаесточасовна блокада одржана је у Крагујевцу и на њу су позвали студенти.

У овај празник стала је и традиционална додела ордења, и усвајање Декларације о Војводини, и прво заједничко обележавање Дана државности Србије и Републике Српске, најпре у Бањалуци, па у Орашцу и у Сремској Митровици – стало је и пешачење студената из свих крајева Србије до Крагујевца и две слике у поларизованим медијима које се, чини се, нигде не подударају.

Бојан Вранић, ванредни професор Факултета политичких наука у Београду, рекао је, гостујући у емисији "Око", да ако се погледају скупови одвојено – то су два потпуно различита скупа, која се не могу поредити.

"Скуп СНС-а је био класичан страначки скуп. То је скуп који је имао циљ да одржи мобилисаност чланства, а сврха скупа је била да покаже да онда када буду били избори, могуће је одређен број људи у једном дану извести без неких већих проблема, односно имати ту врсту логистике“, навео је Вранић.

Са друге стране, како наводи, у Крагујевцу је окупљање грађана значило подршку студентским блокадама.

О масовности скупова

И на једном и на другом скупу, масовност је добра као телевизијски спектакл, али није примарна, додаје професор Вранић.

"Код СНС-овог скупа примарно је да се покаже мобилизација чланства, а код скупа студената примарно је да одрже блокаде, да се пружи подршка да се блокаде наставе. Да ли 20 људи блокира Мирјевски булевар данас или 20.000 људи Лепенички булевар није толико важно уколико и даље имате блокаде, јер то даје живот читавом овом циклусу“, истиче Вранић.

Један народ са различитим погледима

Политички аналитичар и директор агенције за испитивање јавног мњења "Фактор плус" Владимир Пејић каже да је на оба скупа исти народ. "Не допада ми се када чујем са било које стране – ми и они“, каже он.

"То је један народ са различитим погледима не само на тренутну ситуацију него и на многа политичка питања. Међу њима има и оних који слично мисле о бројним питањима, на оба скупа“, каже Пејић.

Сложио се са професором Вранићем да број учесника није битан и не свиђа му се лицитирање бројевима и одмеравање снага кога је било више на скуповима.

"Свако ће наставити у свом правцу"

"На оба скупа је био сасвим довољан број људи да изазову пажњу јавности. Сваки од њих има бројне поруке – у Сремској Митровици, поред тога што је показивао страначку снагу, имао је и државни значај у смислу заједничког обележавања са руководством Републике Српске. Ту је и Декларација, као и поруке према спољном фактору", истиче Пејић.

Према његовим речима, окупљање у Крагујевцу је једно у низу. Реч је врло хетерогеном скупу, где су различите политичке опције и идеје, ту је свако нашао неко своје место, каже Пејић.

"Најзанимљивије од свега тога је да на тим скуповима неће стати криза и да ће свако у свом правцу наставити, а како ће то ићи, видећемо", навео је Пејић.

"Проглашење победе" студената

Одговарајући на питање да ли је студентима прихватљива порука председника Србије да прогласе победу и врате се у клупе, Вранић каже да начин на који председник уобличава решење већ неко време у ствари не одговара суштини или природи студентских захтева.

"Један од говорника у Крагујевцу је изнео можда и најпрецизнију формулацију зашто студентски захтеви нису испуњени – рекао је да ниједна надлежна институција до сада није испунила ниједан од ових зехтева. Дакле, када кажете – прогласите победу, није то ствар победе или пораза“, каже Вранић.

Вранић је рекао да му се чини да уколико те захтеве посматрамо "искључиво као политичке захтеве, онда је позив на дијалог у реду".

Додаје да позив на дијалог подразумева "да ако одустане од овога – можете добити ово“. "Међутим, ови захтеви јесу политички зато што институције нису радиле свој посао. Онда када институције крену да врше функцију за коју су уставно и законски дизајниране, онда вам председник и политичке партије не требају. Не мора све да се решава уз помоћ договора у оквиру партијског штаба“, подвукао је Вранић.

У чијем је дворишту лопта

Владимир Пејић каже да му се не свиђа надмудривање. "Мислим да се циљеви студената и целог друштва могу поделити на краткорочне и дугорочне циљеве. Краткорочни циљ би требало да буде испуњење захтева који су у највећој мери врло разумни и мерио бих тиме да ли су они испуњени или не“, каже Пејић.

Додаје да је битно да неко одговара ако није радио свој посао како треба, да одговара за корупцију, физичко насиље, за све што законом није дозвољено.

"Као краткорочни циљ видим да се ти захтеви испуне, да се иде ка томе и у том смислу би могла да буде победа оних који протестују. Дугорочни циљ је нешто што не може сад да се мери нити у кратком времену уз најбољу вољу, а то је да заиста свака институција ради свој посао“, истиче Пејић.

Према његовим речима, дугорочни циљ је да друштво у целини – не само власт, него и опозиција и свако од нас – функционише као нормална држава.

У краткорочним циљевима велика је улога студентских протеста. Ова борба против корупције је много снажнија и бржа, каже Пејић.

Спонтани краткорочни циљеви

Са друге стране, Вранић каже да су краткорочни циљеви дошли спонтано, као што је "отварање РТС-а за извештавање са протеста или пад Владе".

Сматра да није добро делити циљеве на краткорочне и дугорочне из угла четвртог студентског захтева.

"Ако би сада повећање за 20 одсто било једнократно, шта ћемо са следећом годином. Зато студенти траже да то прође кроз Закон о високом образовању, да сваке године имате издвајање од тих 100 милиона евра. Да би то прошло, мора да иде у Скупштину и то не може да буде краткорочно“, напомиње Вранић.

Пејић наводи да долазимо у безизлазну ситуацију, али при томе не умањује ентузијазам ни труд људи на улицама.

"Опозиција мора да нађе свој простор"

Директор агенције "Фактор плус" сматра да опозиција у већој мери треба да се укључи у политички процес. "Опозиција под хитно мора да преузме своју улогу, ако хоћемо да се поштује закон, онда морамо то на законски начин да решимо", подвлачи Пејић.

Говорећи о политичкој сцени, Пејић каже да нема неких већих промена. "И даље је СНС убедљиво, убедљиво најјача партија, свидело се то некоме или не, у крајњој линији то видимо и кроз одбијање опозиционих партија да иду на нове изборе, уз све мањкавости изборног система", додаје Пејић.

Професор Вранић подсећа да је просечна излазност око 56 одсто, што значи да 40 одсто људи никада не излази на изборе.

"Студенти тек треба да гласају, њихово време тек долази, зато што су најактивнији бирачи између 30. и 50. године. Не можемо се сада ослањати на њих, а опозиција мора да нађе свој простор", закључио је Вранић.