Насиље пред камером - друштвене мреже постале сцена понижавања вршњака

Шутирање, ударање, исмевање, претње, непрекидан је низ поступака свеприсутног вршњачког насиља. Готово свакодневно у школи или ван ње, група или појединац бивају насилни према другој особи. Један од примера је тринаестогодишњи дечак из Краљева, кога су дечаци из школе, према речима његове мајке малтретирали у парку.

"Један од тих дечака који је ту био покретач целе те њихове игре ударали гранама, шутирали у цеванице, да га је тај исти дечак иницијатор целе приче и сниматељ, пошто је он то снимао за снепчет и терао га да вришти у камеру, да говори да је аутистичан и да је ћаци, да га је хватао за међуножије, терао га да иде у Ибар", каже мајка нападнутог дечака Р. М.

Мајка нападнутог дечака у Краљеву не жели да се сукоб настао због видео игрице, политизује, али каже да не сме да се ћути и крије вршњачко насиље. Тако се за случај у једној основној школи у Власотинцу, сазнало за насиље тек после објаве слике крвавог дечака на друштвеним мрежама.

"Школа већ поступа по Протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање. Треба да се прикупе све изјаве. Пошто су у питању ученици нижих разреда, ситуација је додатно осетљива,“ навели су у саопштењу.

"Ови случајеви вршњачког насиља који су се десили у Власотинцу и Краљеву су нажалост дубок одраз ситуације и друштвене кризе у којој се налазимо. Деца уче по моделу, а они су нажалост ове ситуације могли препознати у протеклих годину дана посебно што на улици, што у својим породицама, па нажалост чак и у самој школи", рекао је Игор Јурић из Центра за несталу и злостављану децу.

Мотиви су разни, кажу упућени, а насиље расте услед недовољне емоционалне подршке детету, када породица не функционише, школе не реагују и друштво нормализује агресију.

"Био сам изузетно велики критичар и противник блокада посебно основних школа, претпостављајући шта ће се десити након ове друштвене кризе. Резултати су дошли много пре него што смо и могли очекивати. Деце не разумеју политичке програме али и те како разумеју моћ поделе, моћ изопштавања и моћ групе", рекао је Јурић.

Друштво и заједница, у којој одрасли комуницирају агресивно, стварају децу која раде исто. Насилници неретко остају некажњени, што подстиче даље насилничко понашање, а због спорости система многи инциденти остају невидљиви јер се не пријављују.

"Све иде из куће, проста једна ствар. Ми смо негде нека генерација где се ипак знао неки ред, сад се изгубио и ред и поштовање и ауторитет не постоји", каже  мајка нападнутог дечака

Јурић каже да разговор са родитељима и правовремено пријављивање јесу много важни, међутим, чини ми се да нас у наредном периоду чека много тежи посао.

"Ту пре свега мислим враћање ауторитета просветним радницима, затим на систематски рад са децом са проблемом у понашању, са децом која јесу врло често занемарена или злостављана у својим породицама. Али тренутно мислим да је кључно да прекинемо са поделама, да престанемо са говором мржње што на улици, што у породици, што у медијима, па и у самој скупштини. То је оно што у овом моменту директно трује нашу децу", каже Јурић.

Према последњем истраживању у оквиру пројекта "Превенција вршњачког насиља у школама“ око 60 oдсто ученика основних и средњих школа доживело бар један облик вршњачког насиља док је 28 одсто ученика бар једном било насилно.