Шта је разлог утапања дечака на Златибору, како је могла да се спречи трагедија

Утапање дечака на базену на Златибору покренуло је питање безбедности и одговорности за такве догађаје. Због чега је пумпа повукла дечака на дно базена, ко је одговоран и контролише безбедност у таквим објектима?

Грађевински инжењер Александар Обрадовић каже за РТС да се претпоставља да је дечака који је страдао у базену на Златибору повукао вакуум који се ствара у цевоводу на усису пумпе.

"Односно (претопставља се) да је он био сувише близу таквог усиса који је у оквиру базена. Притисци који се ту јављају су прилично велики да једно дете може да се одупре. Конструктивна грешка је вероватно била да нема таква два усиса, тако да би други усис преузео у потпуности функцију кад би један био поклопљен“, навео је Обрадовић.

Подсетио је на случај од пре неколико година, када је на једном великом базену отворен вентил за испуштање воде из базена где се дете заглавило, а одрасли људи нису успели да га извуку из тог цевовода.

Истакао је да такве ствари могу да се догоде и на олимпијском базену, велике дубине или на малом базену, а проблем је што нико приликом самог пројектовања не води рачуне о томе у потпуности. Напоменуо је да постоје европски стандарди, односно стандарди на нивоу Европе и света.

Да ли би трагедија била спречена да је било спасиоца

Представник Удружења спасилаца Драган Керкез каже да би у овом случају, да је било спасиоца, трагедија била спречена.

"Спасилац је комплексна личност, сублимација више ствари. То је лице које је стручно оспособљено за рад на обезбеђењу на води, које комплетно влада пливачким техникама, може да пружи основну прву помоћ. То је лице које је задужено да одржава ред на пливалишту“, навео је Керкез.

Обрадовић се слаже да је присуство спасиоца неопходно, али сматра да је дискутабилно апеловање на нечију моралну одговорност. Истиче да би грађевински требало да се предупреде многи проблеми како би се спасиоцима олакшао посао.

Кад спасиоци не могу да помогну

"Постоје ситуације где спасиоци, без обзира на своју едукацију, способност и вештину, не могу да помогну. Ако су неке ивице на базену оштре, ако су усиси тако конструкцијски направљени, један спасилац сигурно нема снаге да у води дигне нешто од 100 килограма, односно да то извуче колико год да је способан. Неопходно је да грађевински, односно конструктивно помогнемо тим људима да могу да обављају своју делатност“, нагласио је Обрадовић.

Када је реч о тобоганима у аква-парковима, напомиње да нигде није дефинисано колико спасилаца треба да буде на тобогану и упитао ко у држави треба да одреди колико спасилаца треба да има на неком базену и ко ће проверити да ли је конструктивно добро направљен неки базен.

"Кад вас неко пита зашто пројектујете два усиса, а не један јер поскупљујете инвестицију, ви немате основ да се ухватите за неки документ Републике Србије који је важећи или усвојен или препоруку Републике Србије да кажете – овде то пише. Него се хватате за нека инострана документа и апелујете на инвеститора да користи те безбедносне стандарде“, напомиње Обрадовић.

Керкез је објаснио да је улога спасиоца превентивна и да је спасилац био ту (током догађаја на Златибору), можда пумпа не би била укључена.

"Кад причамо о контролама на базенима, морам да напоменем да постоји велика разлика између базена на спортским објектима и базена у хотелским комплексима, бањама, спа центрима и слично. Према нама доступним информацијама, ове комплексе на базенима и у бањама не контролише нико или барем веома мало", упозорио је Керкез.