Имају 30 година, а живе са родитељима као деца; новац није главни узрок, тврди педагог и предлаже решење

У Београду живи више од 145.000 младих људи старости од 20 до 34 године. Више од половине њих, преко 60 одсто, живи и даље са родитељима. Европски просек за осамостаљивање је 26 година, а у Србији млади живе са родитељима до скоро 32 године. Сваки трећи млади човек у Београду који има од 30-34 године живи са родитељима, односно више од 100.000 њих.

Биљана Грбовић, педагог и саветник за родитеље, доводи у питање зрелост младих и начин на који одрастају, али и начин на који се у друштву дефинишу младост и детињство.

"Ми примећујемо да они знају шта хоће, то се слажем, али ово да су зрели, то бих ипак ставила под упитник. Због чега? Мислим да је то последица начина на који деца данас одрастају, а и начина на који ми данас видимо младост. Ми о младости размишљамо углавном као периоду неког великог провода и задовољстава, о детињству као периоду среће и безбрижности, а заправо оба периода служе и основним циљем је да буду припрема за будући живот", објашњава педагог.

О главном узроку: Предлажем да младим људима вратимо лопту

Према њеној оцени, главни узрок се заправо не крије толико у финансијама, мада се то најчешће наводи, већ је суштина у бежању од одговорности, самосталности, преузимању обавеза.

"Данас деца одрастају заштићена, јако им је угодно, нису спремни да раде. Када се спомиње финансијски разлог, ја предлажем да увек младим људима заправо вратимо лопту, уручимо одговорност и питамо због чега, хајде размисли, шта је то што ти треба да научиш, ко треба да постанеш, да будеш у стању да више зарадиш", истакла је саветница за родитеље.

У селу је другачије него у граду

Што се тиче времена када млади најчешће одлучују да се осамостале, Грбовић наводи да је другачије у сеоским и градским срединама.

"Из руралних средина одлазимо због школовања или посла, али из градских средина данас млади немају потребу за тим, а формирање сопствене породице се значајно одлаже. И ту у ствари настаје кључни проблем, а то је у директној вези с овим да ми морамо јако много и фантастично да се проводимо ту од двадесете до тридесетих, да лудујемо и онда се то просто се не уклапа са зрелошћу и преузимањем одговорности. И ја мислим да је ту центар", наглашава педагог.

Поређење са Западом: Раније се осамостаљују, али постају себични и особењаци

Када је реч о западним моделима и конкретно Финској, где се млади осамостаљују већ у раним двадесетим годинама, сматра да централни разлог није финансијски, већ да је у питању потпуно другачији однос између родитеља и деце.

"Генерално су хладнији. Није уопште нужно лоше што је код нас био модел да се иде из породице у породицу, него је проблем што је то одложено, што се касно заснива породица", сматра Грбовић.

Млади на Западу, указује, оду са 18 и са 35 година старости формирају породицу, чиме добијају 15 година да живе "максимално задовољство".

"Заправо постају доста себични, навикну да угађају себи, ни са ким се не усклађују и како наш народ каже, некако постају особењаци и све су мање компетентни за онда будући живот у заједници и у породици", оценила је саветница за родитеље.

"Код родитеља удобно и ушушкано, а не треба да буде"

Грешка је што је код родитеља тако удобно и ушушкано, а не треба да буде, истиче Грбовић, али напомиње да дете треба да буде заштићено.

"Али како дете одраста и како му способности и компетенције расту, тако оно треба да преузима све више активне улоге и не само у кућним обавезама, него генерално да преузима све своје обавезе и да их обавља самостално", каже пегагог.

"Могу да живе зрело, иако су код родитеља"

Проблем је, истиче саговорница, што родитељи не осамостаљују децу и и младе.

"И онда ми имамо младе људе од 20-30 година који живе код родитеља као деца. А они заправо могу, иако им финансије не дозвољавају или нека ситуација, да живе зрело, иако су код родитеља. Али је проблем што ми њих тако ушушкавамо, штитимо, угађамо и они просто живе у хотелу са пет звездица, иако имају 30 година. И зато им се не одлази", истиче Грбовић.

"На Инстаграму сви имају леп стан и добар ауто"

Посебно је нагласила значајан утицај друштвених мрежа на младе и стварање нереалних очекивања од себе.

"Они кад листају тај Инстаграм, они стално гледају слике фантастичног живота једне младе особе и то њима просто подиже стандарде. и очекивања од самог себе. И они се боје, у једној великој мери се боје, јер на Инстаграму сви имају јако леп стан и сви возе јако добра аута и имају неке успешне послове", указује педагог.

"Није проблем менталитет, већ неразмишљање"

Ипак, не слаже се да су сва деца тако ушушкана, тако да не сматра да је проблем менталитет народа.

"Пре мислим да је једна несвесност, једно неразмишљање, једно стихијско родитељство и неко живљење по неком узору који уопште нисмо промислили. Неко удаљавање од правог система вредности и од нашег неког традиционалног размишљања", закључила је саветница за родитеље.