"Копљаници" нишане Мадура – 43 сахране у латиноамеричкој авантури Доналда Трампа

Амерички председник Доналд Трамп наредио је опкољавање Венецуеле. Носач авиона, разарач и прелети стратешких бомбардера чине се претераним мерама у борби против шверцера кокаина, чији су чамци у десет наврата били мете борбених авиона. Укупно 43 особе убијене су у досадашњим акцијама америчких снага. "Биће их још", најављују званичници Пентагона.

Четири особе завршиле су иза решетака истражног затвора у Каракасу, пошто их је венецуеланска војска оптужила да су, по налогу Централне обавештајне агенције, планирали напад на амерички разарач "Грејвли" и да изазову шире сукобе између две земље.

Хапшења наводних америчких шпијуна потврдио је венецуелански министар полиције Диосдадо Кабељо, који током кратког наступа на државној телевизији није открио додатне детаље наводне завере ни идентитет осумњичених.

Председник Николас Мадуро је пак гнев окренуо ка суседном Тринидаду и Тобагу, оптужујући власти у тој држави да су своју територију претвориле у "носач авиона америчке империје против Венецуеле".

У тренутку када је Кабељо објављивао хапшење агената ЦИА, тик уз венецуелански ваздушни простор пролетела су два америчка стратешка бомбардера Б-2, чији су транспондери били укључени како би јавност могла да прати њихов лет.

Готово истовремено, ка венецуеланским водама запловио је и највећи ратни брод на свету, нуклеарни носач авиона "Џералд Форд", који ће се наредних дана прикључити већ прилично импозантној флоти којом је Пентагон, у склопу акције против шверцера кокаина, опколио Венецуелу. Америка је од краја августа у околину Венецуеле упутила око 10.000 војника, од којих се половина налази у базама у Порторику.

До сада, Трампова администрација није понудила чврсте доказе да су 42 особе, убијене у досадашњим акцијама око Венецуеле, заиста биле шверцери дроге.

Свргавање Николаса Мадура, покушај трећи

Гомилање снага и дозвола Централној обавештајној агенцији да покрене тајне акције у Венецуели, које до сада нису дале претеране резултате, навеле су званичнике у Каракасу, али и широм света на закључак да је Трампов крајњи циљ, ипак, промена режима у тој држави.

То је, унеколико, средином године потврдио и државни секретар Марко Рубио, описујући Мадура као ужасног диктатора, а политику Вашингтона као "усмерену ка промени режима".

Доналд Трамп је и током првог мандата желео да смени Николаса Мадура, али су нејаку јединицу опозиционог лидера Леополда Лопеза на венецуеланској обали сачекали војници и паљбом окончали овај трапаво организован покушај војног удара.

План, који је наводно осмислила ЦИА, укључивао је тајно искрцавање Лопезове јединице, придобијање локалног становништва, марш ка Каракасу и, коначно, заробљавање Николаса Мадура. Том приликом убијено је осам, а заробљено педесетак побуњеника, укључујући и двојицу америчких иструктора.

Трампов "залив прасића", коју су критичари поредили са дебаклом тајне операције против Фидела Кастра у Заливу свиња 1961. године, изазвао је оштре поделе у тадашњој Трамповој администрацији, што је на концу довело до отпуштања саветника за националну безбедност Џона Болтона.

Трамп је тада тврдио да разговори са Мадуром могу резултирати једино променом власти у Венецуели, помињао је војну интервенцију, док заговорници санкција нису могли да помире интересе са амбицијама Трезора, Стејт департмента и Пентагона.

ЦИА против Мадура – долари, пушке и лисице

Суштински, Трампова администрација је још 2017. године одлучила да свргне Мадура, а две године касније Вашингтон је председника венецуеланског парламента и лидера опозиције Хуана Гваида признала као легитимног председника.

Бела кућа је, три месеца касније, подржала и први покушај државног удара, да би свега неколико месеци касније Трамп примио Гваида у Вашингтону и то у својству шефа државе.

Недуго затим, уследио је нови покушај свргавања Николаса Мадура, који је организовао Џордан Гудро, некадашњи припадник америчких Зелених беретки, чија је компанија "Силверкорп" у конкуренцији шест сличних организација изабрана да помогне венецуеланској опозицији да преузме власт у држави.

Венецуеланска опозиција је, према уговору који су потписали Гваидо и његов представник у Америци Џеј Џеј Рендон, имала да плати Гудроу 213 милиона долара када Мадуро буде збачен са власти, али је Гваидо недуго после дебакла акције негирао умешаност у тај догађај.

Рендон је пак потврдио да је некадашњем специјалцу платио 50.000 долара за трошкове, те потврдио веродостојност свог потписа на уговору.