Читај ми!

У паду су цене изнајмљивања станова, и даље најтраженије луксузне некретнине у Београду

После прошлогодишњег наглог скока цена рентирања станова због доласка великог броја Руса и Украјинаца у Србију, у последњих неколико месеци бележи се стабилизација и пад цена, али су и даље веће него почетком прошле године. И даље су најскупљи станови у ширем центру Београда и на Новом Београду, посебно у новоградњи, која је и - најтраженија. Неколико стамбених пројеката намењених само за издавање тренутно су у изградњи.

Студенти су већ у потрази за смештајем у универзитетским градовима по Србији и лакше и јефтиније могу наћи стан него лане у ово доба. Мањи станови на периферији се могу наћи по цени месечног закупа од 200 до 300 евра.

С друге стране, све је више пословних људи којима су потребни станови и канцеларије и који су спремни да за стан од педесетак квадрата, на бољим локацијама, плате и више од хиљаду евра месечно. 

"Што се тиче странаца који долазе у Београд да изнајме стан или пословни простор, то су људи из бројних земаља, почевши од Русије, Украјине и Израела. Имамо и велики број држављана Кине који долазе овде да изнајме стан, као и фирми, Велика Британија, затим земље региона, окружења", наводи Стефан Кресовић из "Јевтић" некретнина.

Луксузни станови – добра инвестиција

Последњих неколико година бележи се пораст потражње луксузних станова у новоградњи на атрактивним локацијама и многи су куповину станова за рентирање препознали као добру инвестицију.

Душица Гаковић из београдског "Дека инжењеринг" објашњава да је Београд постао у последњих неколико година веома занимљив град за инвестиције у непокретности.

"Осим тога што постоји велика понуда на тржишту озбиљно добрих станова, веома се добро и издају. Оно што се постиже као 'ретурн оф инвестмент' или поврат инвестиције на уложени новац у неких 10, 12 до 15 година у некретнинама у Београду је врло висок, у односу на оно што се може очекивати у другим земљама региона", каже Гаковићева.

Милион станова у Србији празно

Према подацима Евростата, 70 одсто становника земаља чланица ЕУ живи у стану који поседује – oд 51 одсто у Немачкој, до 96 одсто у Румунији.

"Људи на Западу се осећају комотно да рентирају станове, да нису власници станова када и могу да их приуште. Имају новац и могу да купе стан, али га не купују већ инвестирају, на пример на берзу, а истовремено рентирају стан док им треба", истиче Небојша Нешовановић из ЦБРЕ, међународне консултантске куће за некретнине.

Према резултатима пописа становништва домаћинстава и станова 2022. године, у Србији има више од три милиона и шестсто хиљада станова. Настањено је нешто више од два милиона и шестсто хиљада станова, што значи да је милион станова ненастањено.

петак, 22. новембар 2024.
8° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње