Читај ми!

Порез на угљен-диоксид од 2026. године – циљ смањење утицаја климатских промена

Србија од јануара уводи национални порез на угљен-диоксид од четири евра по тони. То ће регулисати два закона – о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште и о порезу на увоз угљенично интензивних производа. Истовремено, од Нове године, и Србију и земље региона обавезује и наплата европског пореза за загађиваче познатог као систем CBAM. Жељко Марковић из Савеза енергетичара каже да је циљ смањење утицаја климатских промена.

Прошле седмице завршена је јавна расправа о нацртима два нова закона о националном порезу на угљен-диоксид.

Жељко Марковић из Савеза енергетичара каже да ће порез највише утицати на угљенично интензивне индустрије: производњу азотних ђубрива и једињења, гвожђа, челика, феро легура, цемента и електричне енергије.

Појашњава да се порез плаћа на произведен угљен-диоксид исказан у тони, а када је реч о другим гасовима насталим ефектом стаклене баште, они ће се исказивати у CO2 еквивалентима.

Порез и за увознике произвођача CO2

Стручњак за енергетику објашњава да други закон, о порезу на увоз угљенично интензивних производа, обавезује и увознике, те емисије CO2, да "увозе и таксе од четири евра по тони".

Марковић истиче да се порез уводи јер је и сама Србија, као и ЕУ, потписник Париског споразума. Подсећа да је ЕУ почела да се бави ефектом стаклене баште још 2005. године, а да Србија каска за том праксом.

"Циљ је да се натерају они произвођачи који емитују CО2, да улажу у своју производњу, нађу алтернативне мере, начине како да смање загађење", каже Марковић.

ЕУ порези за загађиваче – CBAM 

Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) преводи се као механизам за прилагођавање угљеника на граници (CBAM), а представља таксу ЕУ за увоз робе из трећих земаља.

Марковић каже да је то зато што роба која се производи у ЕУ, у финалну цену, укључује наплату емисија за загађиваче, док роба, која се увози из земаља где нема наплате – или је та наплата нижа, или није конкурентна овој роби – може бити и јефтинија.

Прецизира да је уведена у жељи да се изједначе услове за произвођаче и за ЕУ и оне које би нелојално конкурисали са стране, појашњава Марковић.

Објашњава да ЕУ има свој систем наплате и да такса није фиксна, већ да се прорачунава, у односу више фактора.

"Цена се кретала од 20-30 евра до садашњих неких 80-85 у 2025. години", каже Марковић.

У вези са односом CBAM такса и домаћег пореза за загађиваче, Марковић објашњава да је осмишљено да национална такса доведе до умањења таксе CBAM.

"Увозници наше робе, у ЕУ би сада тренутно плаћали 85 мање 4, дакле 81 евра. Ако причамо рецимо о увозницима из Црне Горе, тамо је такса 24 евра по тони, онда би то била разлика између 85 и 24 евра. Дакле, ако ми будемо повећавали, тако ће се смањивати она такса", каже стручњак за енергетику

Разговор у целости погледајте у на видеу на почетку текста...

понедељак, 27. октобар 2025.
14° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом