У паду су цене изнајмљивања станова, и даље најтраженије луксузне некретнине у Београду

После прошлогодишњег наглог скока цена рентирања станова због доласка великог броја Руса и Украјинаца у Србију, у последњих неколико месеци бележи се стабилизација и пад цена, али су и даље веће него почетком прошле године. И даље су најскупљи станови у ширем центру Београда и на Новом Београду, посебно у новоградњи, која је и - најтраженија. Неколико стамбених пројеката намењених само за издавање тренутно су у изградњи.

Студенти су већ у потрази за смештајем у универзитетским градовима по Србији и лакше и јефтиније могу наћи стан него лане у ово доба. Мањи станови на периферији се могу наћи по цени месечног закупа од 200 до 300 евра.

С друге стране, све је више пословних људи којима су потребни станови и канцеларије и који су спремни да за стан од педесетак квадрата, на бољим локацијама, плате и више од хиљаду евра месечно.

"Што се тиче странаца који долазе у Београд да изнајме стан или пословни простор, то су људи из бројних земаља, почевши од Русије, Украјине и Израела. Имамо и велики број држављана Кине који долазе овде да изнајме стан, као и фирми, Велика Британија, затим земље региона, окружења", наводи Стефан Кресовић из "Јевтић" некретнина.

Луксузни станови – добра инвестиција

Последњих неколико година бележи се пораст потражње луксузних станова у новоградњи на атрактивним локацијама и многи су куповину станова за рентирање препознали као добру инвестицију.

Душица Гаковић из београдског "Дека инжењеринг" објашњава да је Београд постао у последњих неколико година веома занимљив град за инвестиције у непокретности.

"Осим тога што постоји велика понуда на тржишту озбиљно добрих станова, веома се добро и издају. Оно што се постиже као 'ретурн оф инвестмент' или поврат инвестиције на уложени новац у неких 10, 12 до 15 година у некретнинама у Београду је врло висок, у односу на оно што се може очекивати у другим земљама региона", каже Гаковићева.

Милион станова у Србији празно

Према подацима Евростата, 70 одсто становника земаља чланица ЕУ живи у стану који поседује – oд 51 одсто у Немачкој, до 96 одсто у Румунији.

"Људи на Западу се осећају комотно да рентирају станове, да нису власници станова када и могу да их приуште. Имају новац и могу да купе стан, али га не купују већ инвестирају, на пример на берзу, а истовремено рентирају стан док им треба", истиче Небојша Нешовановић из ЦБРЕ, међународне консултантске куће за некретнине.

Према резултатима пописа становништва домаћинстава и станова 2022. године, у Србији има више од три милиона и шестсто хиљада станова. Настањено је нешто више од два милиона и шестсто хиљада станова, што значи да је милион станова ненастањено.