Преглед штампе (05. 02. 2010.)

У Србију долазе две милијарде евра инвестиција

Агенција за страна улагања и промоцију извоза СИЕПА у 2010. години очекује око две милијарде евра страних инвестиција у Србију, међу којима се највећа улагања очекују од шведске „Икее" и аустријског „Вакер Нојсона", али и великог броја коопераната „Фијата".

У СИЕПА наглашавају да од већих инвеститора у 2010. години очекују долазак шведске фабрике намештаја „Икеа", аустријске компаније за производњу грађевинских машина „Вакер Нојсон", данске компаније „Грундфос", која производи индустријске пумпе, словеначке компаније „Цинкарна Цеље", италијанске „Калцедоније"...

- Очекујемо укупно око две милијарде евра страних улагања. Од већих инвеститора очекујемо „Икеу" у Београду и „Вакер Нојсона" у Лапову. У 2009. је потписан уговор са „Фијатом", који, поред уплаћених сто милиона евра, значи и долазак читавог низа „Фијатових" добављача који ће током 2010. године морати да покрену послове, јер у 2011. треба да се производи нови модел аутомобила. То значи нова постројења, инвестиције у опрему, запошљавање и на крају извоз, и не тиче се само аутомобилске, већ и низа других индустрија - наглашавају у СИЕПА.

Лажна солидарност и двоструки морал

Председница Високог савета судства и Врховног касационог суда Ната Месаровић изјавила је да већина неизабраних судија зна зашто нису поново изабрани, и навела да Високи савет судства нема разлога да не предочи јавности који су све били разлози за њихов неизбор.

Наводећи више примера лошег рада појединих судија, Месаревићева је истакла да је у једном суду републичког ранга пронађено више стотина предмета... који су заведени на једног судију, па је одређивано да се дају у рад другим судијама.

У орманима и фиокама председника једног суда у Војводини налазили су се предмети који су ту стајали више од пет година. Неки су узети на увид и никада нису враћени ни писарници ни судији, у неким предметима су закључене расправе, а одлуке нису урађене, навела је она у интервјуу "Политици". (...)

Месаревићева је навела да је утврђено да су поједине судије држали бутике, кафане, ауто-перионице, механичарске радње, салоне, а неки су у предметима у којима су поступали склапали уговоре о доживотном издржавању или о поклону са странкама у поступку или са поротницима, што се може лако проверити.

Познато је, такође, да су неке судије конзумирале алкохол у радно време и због тога одлагале суђења. У неким поступцима за насиље у породици судије су доносиле одлуку у корист насилника или су сами чинили насиље у породици, или спречавали извршење одлука.

Било је судија, у једном делу Србије, који су се бавили гатањем, црном и белом магијом, нагласила је Месаровићева и додала да све ово може бити поткрепљено доказима.

Раскош од кокаина

Срспска полиција је дошла до првих доказа да Дарко Шарић, осумњичени за трговину више од две и по тоне кокаина из Јужне Америке, има непокретности у Србији: вилу од 400 квадратних метара у Улици Ивана Франка 11 на Татарском брду, елитном насељу Сремске Каменице. Процењује се да овај луксузни објекат вреди око два милиона евра.

Вила је опремљена скупоценим намештајем. У подруму овог објекта је сала за рекрацију са столовима за стони тенис и теретаном, електронски рулет, билијар сала... У свакој просторији, па чак и у купатилима, налазе се плазма телевизори. Ту је и кафић који је гостио само његове пријатеље.

У дворишту су базен и кошаркашки терен. У двориште се улази кроз пет капија. Целокупан објекат је под видео-надзором, а на улазима су постављени сензори.

Према сазнањима "Новости", и рачун обједињене наплате новосадске ЈП "Информатике" гласи на Шарићево име. Последњи испостављени рачун од 3.100 динара је за јануар. На рачуну још пише да има неки дуг из претходног периода, али је реч о мањем износу. Рачуни обједињене наплате (за воду, одношење смећа...) на Шарићево име на Татарско брдо стижу још од 2004. године. Шарић важи за редовног платишу.

Алпи јефтинији од Копаоника

Скијашка сезона у Србији ове зиме дебело је подбацила. У жељи да је колико-толико спасу, поједини хотели у домаћим ски-центрима сада нуде ниже цене услуга и промотивне пакет аранжмане. Тај потез, кажу, утицао је на повећање броја резервација за фебруар.

Само на Копаонику, који је уједно и најпопуларнија планина за скијање у Србији, ове сезоне број гостију био је 35 одсто мањи него лане. Туристички радници такво стање правдају економском кризом, пандемијом новог грипа, недостатком снега и скраћеним школским распустом. Међутим, ретки су они који признају да су за лош одзив, пре свега, криве високе цене смештаја и ски-пасова, због чега су многи грађани искористили укидање вита и отишли у ски-центре у Бугарској, Аустрији, Италији или Француској, који су од наших много јефтинији. Тако је, према неким информацијама, само у Аустрији од 19. децембра до данас боравило више од 20.000 српских скијаша.

Ипак, снежни покривач који је на домаћим планинама освануо крајем јануара српским хотелијерима пружио је додатну шансу да врате госте. Многи су то препознали и пре неколико дана смањили цене својих услуга, али и понудили промотивне пакет аранжмане.