Четвртком у 9 - Дете није број, за убиство у саобраћају казне затвора две до три године

Деспот, Николина и Борис. Немају иста имена, године, место рођења, али им је ипак нешто заједничко - све троје живот је изгубило на улици, у саобраћају. Родитељи страдале деце у потресним сећањима говоре у емисији Четвртком у 9. Они сматрају да треба мењати Кривични законик, пооштрити и кривичне и прекршајне казне, како Србија не би остала једна од најнебезбеднијих земаља на свету, што према свим показатељима данас јесте.

Повреде у саобраћају су водећи убица деце од 5 до 29 година у свету. Од све деце страдале у саобраћају 38 одсто су пешаци. У Србији годишње на путевима у просеку страда 10 малишана, половина погине у возилу, а половина на улици.

Од почетка 2024. године у Србији је у саобраћају страдало осморо деце. У последњих неколико дана двоје је ударено на пешачким прелазима и тешко повређено.

Убијено дете у саобраћају - две године затвора

Већина кривичних дела почињених у саобраћају се квалификују као почињена из нехата, каже мајка девојчице која је имала мање од 14 година када је настрадала на пешачком прелазу. Преведено на језик казне то значи мање година у затвору.

„Зато што је по закону возач био дужан да стане и да је пропусти да прође или је по закону био у обавези да успори прилазећи пешачком прелазу. Свестан је био чињенице да ту пролазе пешаци и возио је преко ограничења“, каже мајка страдале Николине.

Родитељи траже да се оваква дела третирају као дела почињена са умишљајем или евентуалним умишљајем. Статистика показује да се за убијено дете у саобраћају најчешће изричу казне од две до три године затвора.

У случају тешке повреде или велике имовинске штете по Кривичном законику за тешка дела против безбедности саобраћаја предвиђена је казна од једне до осам година затвора, у случају да једна или више особа страдају казна је од две до 12 година затвора. Родитељи траже да се казне повећају и Кривични законик измени у том делу.

Живот најјефтинији у саобраћају

Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја каже да испада да је живот најјефтинији у саобраћају.

Марија Барбир из Друштва судија Србије пак објашњава да строже кажњавање за било које кривично дело, не само за ово нема одвраћајући фактор за учиниоца кривичног дела. Оно што одвраћа починиоца кривичног дела је извесност у кажњавању, наводи Барбир.

Горан Илић главни тужилац Врховног јавног тужилаштва сматра да је потребно преиспитати казне посебно за драстичне случајеве где имате насилничку вожњу, али је потребно и да се полиција озбиљно позабави могућношћу прекршајног кажњавања.

Како потврђују саговорници РТС-а у последњих неколико година све је већи број случајева вожње под дејством алкохола и дроге.

Такође, родитељи страдале деце указују да и поред извршења кривичног дела убиства детета у саобраћају, окривљенима се не одузима возачка дозвола. Један од њих није имао проблем да на суђење дође својим аутомобилом.

У 2023. години најмање фаталних исхода на милион становника на својим путевима имала је Норвешка, страдало је двадесеторо људи, док је најлошија ситуација у Европи - у Бугарској, Румунији и Србији, која је на трећем месту по броју страдалих.

Циљ удружења родитеља деце страдале у саобраћају да број деце страдале на путевима у Србији буде нула.

Целу емисију Четвртком у 9 погледајте у видеу на почетку текста.