Говорите ли интернетски?

Све је више енглеских речи које, захваљујући интернету и социјалним мрежама као што су Фејсбук и Твитер, прихватамо у свакодневном говору. Да ствари нису безазлене показују обимни радови урађени на тему феномена који се зове нетспик (netspeak) - језик интернета.

Јелена Д. Бајић на једном таквом раду недавно је магистрирала. На читавих 398 страна појашњава зашто до тог феномена долази. Како каже, поента је да ниједан компјутер није острво, сам по себи целина.

"Долази до промене у развоју Интернета, јер контролу над његовим развојем преузимају сами корисници. Некада је Интернет био окренут информацијама, људи су на њему само то и тражили, а данас могу сами да уносе своје садржаје, други то коментаришу, могу да се друже. Интернет више није резервисан само за људе који су информатички потковани", истиче Јелена Бајић.

Понекад успевамо да "посрбимо" неке интернет термине, као што је датотека или команде типа - сачувај, копирај, исеци, а ту су и иконица и претраживач. Већина људи у Србији је и данас навикнута на енглеске термине, јер је веома дуго у Србију долазио само пиратски софтвер, те није било ни одговарајуће техничке подршке.

"У аманет нам највероватније остају фајлови, фолдери, хард-дискови, чак и браузери, мада смо увели реч претраживач што је приличан напредак", наглашава она.

Сајт, мејл, инбокс, атачмент

Можда бисте радије користили Виндоус на српском, али пре него што кажете да вас Интернет говор на енглеском не дотиче, признајте да обично потражите неки сајт, читате мејлове, који су вам наравно, у инбоксу, можда уз неки атачмент.

Ако сте од оних који воле да пишу дневник, а не воле свеске, онда вероватно знате шта је блог. Ако у томе претерате можете да постанете блогохоличар. А ако уз то волите добру храну, постаћете блог-фет (blog fat), односно можете да се угојите, јер стално седите и блогујете. И једете.

Повод за целу ову причу је то што Оксфордски речник енглеских речи по традицији бира реч године. Она мора да буде употребљива у обичном говору и да има потенцијалну дуговечност.

За 2009. то је реч UNFRIEND, а сви зависници од Фејсбука знају о чему причамо. Некада су се такмичили ко ће имати више пријатеља, а сада им неки сметају па реше да их скину са листе.

Реч је занимљива али тешко преводива, каже Јелена: "Ми имамо варијанту одљубити се, заљубити се, али у овој варијанти - распријатељити се, то је већ питање. То су језички каламбури, а шта ће заиста заживети то ћемо да видимо."

Кандидати за реч године који су изгубили трку били су, такође, забавни. И опет, на српски тешко преводиви. А нису сви у вези са Интернетом.

Ако неко некога замара експлицитним СМС порукама онда је упитању SEXTING. Реч је, кажу, популарна код тинејџера, а превод би могао да гласи сексемесовање. Jош једнa занимљивa реч je FUNEMPLOYED.

"То је човек који је остао без посла и користи то време да се забави и опусти. Бојим се да је ово пошалица, чак и код Американаца, али и ми имамо игру речи - зезапослен", каже Јелена.

Гуглајте сајт РТС-а

Хрвати су веома заинтересовани да свој језик очувају, па и када је реч о интернет говору. Понегде су нашли добру замену, као што је, на пример, назив за именик хрватских корисника Твитера, што иначе значи цвркут. Зове се Цврк.

Промене у језику дуго трају и могу да прођу године, па и деценије, док нека реч и званично постане део речника једног језика. Тако је и са интернет терминима, које смо позајмили, немамо намеру да их вратимо, а сасвим су незваничне.

У недостатку места у Вујаклији, или неком другом речнику, постоји алтернатива, на Интернету наравно. Једна од њих се зове "Вукајлија", где можете да видите на какав све начин људи воле да разговарају, на опште згражање лингвиста.

Тамо свако даје своју дефиницију, па се може видети да се људи "фејсбукују", "фејбуче", да им је "фејс убаговао".

"То је део умрежавања", истиче Јелена д. Бајић.

Избора за реч године има више, у разним лингвистичким друштвима. Сва она признају да је највећи број речи које су ушле у званичну употребу из енглеског језика у последњој деценији везан за интернет. Према америчком дијалекатском друштву, реч деведесетих је свакако WЕВ (мрежа).

Ако вам се нека емисија РТС-а допала и желите да је погледате опет, гуглајте сајт РТС-а, изаберите линк емисије, а затим и подкаст. Брзо се даунлодује. Ко разуме нетспик, схватиће.