Хрватска се наоружава – обнова ресурса или претња за Србију

Војни аналитичар Владе Радуловић каже за РТС да набавка наоружања у Хрватској није никаква трка у наоружању, већ обнова опреме и реализација раније усвојених дугорочних планова. Уредник емисије Дозволите Горан Јанићевић истиче и да Хрватска, као чланица НАТО-а, има задатке у колективном систему безбедности, попут контроле границе.

Хрватски министар одбране изјавио је недавно да се Србија наоружава, а да је Хрватска најугроженија. Од тог момента, тамошња влада усвојила је одлуке о куповини шест наоружаних беспилотних летелица типа "бајрактар" из Турске, о припремним радњама за набавку тенкова типа "леопард" из Немачке, као и о преузимењу обавеза на терет државног буџета за одржавање авиона "рафал" купљених од Француске.

Војни аналитичар Владе Радуловић је у Јутарњем програму објаснио да се ради о реализацији раније усвојених планова и подсетио да је Хрватска непосредно пре пандемије коронавируса направила план за наоружање у периоду од 2021. до 2026. године, у који жели да уложи око 3,8 милијарди долара.

"То је једна прилично озбиљна цифра, али данас можете да видите да оно што је било на папиру пре неколико година, као дугорочно улагање, сада долази на реализацију", рекао је Радуловић.

Војни аналитичар истиче и да то није никаква трка у наоружању, поготово не са Србијом.

"Да бисте имали трку у наоружању, морате да имате изузетно развијену војну и генералну технологију, јаку економију и озбиљне наоружане снаге. Ниједна балканска земља то нема", рекао је Радуловић.

Такође, указује да су Србија и Хрватска највећи део ратне опреме наследиле након распада Југословенске народне армије и да је време за обнову, пошто је зуб времена учинио своје.

Уредник емисије Дозволите Горан Јанићевић оцењује да интензивна куповина војне опреме није израз страха Хрватске од Србије у војном и безбедносном смислу, јер Београд не планира да уради Загребу ништа агресивно.

"Хрватска је земља чланица НАТО-а, једног колективног система безбедности. Све оно што набавља су системи којима она жели да обнови ресурсе који су просто истрошени, то су стари борбени системи", напомиње Јанићевић.

За шта служе хрватски "барјактари"

Као пример нових способности Хрватске, наводи беспилотну летелицу "барјактар", која ће бити коришћена за контролу границе и увежбавање за неке системе колективне безбедности.

"То су летелице које су се у сукобима показале као одличне када страна која има 'барјактар' ратује против земље која је технолошки инфериорна, али Србија је технолошки веома напредна и има савремене радарске системе које смо купили од Француске. Имамо и добро опремљене и увежбане јединице за електронско извиђање. Шта год да Хрвати раде са тим 'барјактарима', наша војска ће имати све то на длану", закључио је Јанићевић.