Пуцање на прославама – да ли је могућ раскид са опасним обичајима

Ваља се – рећи ће вам они који правдају пуцање на свадбама, приликом одласка у војску, рођења детета, венчања. Намеће се питање да ли је могуће променити то културолошко наслеђе Балкана које сваке године однесе и жртве. У инцидентима са пуцањем углавном је реч о нелегалном оружју, кажу из МУП-а.

Пуцање из ватреног оружја на слављима није редак случај у Србији. Пуца се на свадбама, испраћајима у војску, али и поводом рођења детета и на другим радосним догађајима. Ипак, баш због тога, најрадоснији догађаји понекад се не заврше како треба. Случај младожење из Титела, који је нехотице ранио седам сватова пуцајући из ловачке пушке у јабуку, један је од таквих примера.

“Готово је немогуће замислити неку прославу без употребе оружја. Иако је та пракса у потпуности илегална, она је нормализована”, констатује доцент на Факултету безбедности Душан Кесић.

Напомиње да то није случај само код нас већ и у другим балканским земљама.

“Безбедносна култура би омогућила и сузбијање и слабљење културе оружја и насиља, која је настала 90-их година прошлог века”, додаје Кесић.

Обичаји и праксе су променљиви

Иако многи сматрају да је употреба ватреног оружја укорењена у српској традицији – етнолози тврде да се обичајне праксе мењају.

“Негде деведесетих година прошлог века се поново враћају неки архаичнији моменти из тих обредних пракси које су биле напуштене. Сада се поново враћају, да ли из страха да ћемо изгубити део идентитета или је просто друштвено-политичка клима утицала да васкрсну одређене праксе које су се изгубиле”, каже етнолог Весна Марјановић.

Kако би се спречиле несреће и злоупотребе, Закон о оружју и муницији прецизно је дефинисао када и како је дозвољено употребљавати ватрено оружје.

“Оружје се може користити само на просторима односно у просторијама које су за то предвиђене. Ако причамо о ватреном оружју, можете искључиво гађати на стрелиштима или у стрељанама, односно у ловиштима. Дакле, нигде другде по закону није дозвољено коришћење ватреног оружја”, истиче инструктор за безбедно руковање ватреним оружјем Иван Урошевић.

Потребно ојачати безбедносну културу

Стручњаци сматрају да је решење у јачању безбедносне културе и то, пре свега, код младих.

“Неопходно је у систем основног и средњег образовања имплементирати одређена знања из безбедносне проблематике. То је могуће учинити на два начина – посебним предметом који ће третирати безбедносну проблематику или обогатити садржаје постојећих предмета”, сматра Душан Кесић.

Промене у безбедносној култури није могуће унети преко ноћи. Зато је потребно паралелно с тим радити и на промени друштвених пракси на терену. Весеља су кроз године мењала облике, па је време и да се мења начин исказивања радости, сматра инструктор за безбедно руковање ватреним оружјем.

“Постоји неки начин да се то искорени и усмери у неком безбедном правцу. Постоје одређени типови муниције и оружја који би могли да се користе, који имају само звучни или светлосни или свелосно-звучни ефекат, називали га било маневарским било филмским оружјем. Тако би се могла правити бука на јавном месту, а да се не изазове опасност”, објашњава Иван Урошевић.

Осим ватреног оружја, проблем представља и испаљивање ватромета и бацање петарди, што је, такође, регулисано законом, а новогодишњи и божићни празници нам тек предстоје.