Амнести о стању људских права у Србији

У најновијем годишњем извештају о стању људских права у свету за 2014–2015. годину, који је данас објављен на сајту организације Амнести интернешенел, констатује се да су настављене истраге о убиствима независних новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића, преноси Танјуг.

АИ подсећа да су подигнуте оптужнице против четворо осумњичених за убиство Славка Ћурувије, укључујући бившег шефа Службе државне безбедности Радомира Марковића, који је раније осуђен за убиство бившег председника Ивана Стамболића 2000. године.

Наведено је и да су јавни коментари у којима је критикован одговор Владе на поплаве које су задесиле Србију у мају прошле године, уклоњени са владиних веб-сајтова, а критични појединци позвани на "информативне разговоре" у полицији.

Такође се тврди да је веб-сајт Пешчаник оборен након што је објавио наводе о плагијаторству министра унутрашњих послова Србије.

У извештају стоји и да је 11 страних држављана и подржавалаца покрета "Фалун гонг" незаконито приведено након што им је забрањено да протестују против кинеске владе, а да су потом и депортовани.

Кад је реч о дискриминацији, Амнести интернешенел наводи да су ромска насеље несразмерно била погођена поплавама у мају, те да је 31 Рому, укључујући 12 деце, био ускраћен приступ прихватном центру у Београду, а да су уместо тога смештени у ратно склониште, без воде и санитарних услова.

Додаје се да Роми и друге мањине остају у опасности да буду насилно исељени због планираног рушења њихових кућа ради спровођења пројекта "Београд на води".

Ова организација такође констатује да се о претњама и нападима на браниоце права и организација за заштиту права ЛГБТ популације недовољно истражује.

У извештају стоји и да су у октобру, након што је дрон са симболом "велике Албаније" прелетео изнад терена на којем је играна фудбалска утакмица између Србије и Албаније у Београду, нападнута најмање 33 објекта у власништву Албанаца, углавном у Војводини.

У извештају се наводи и да, иако су ексхумирана тела 53 албанска цивила у Рашкој, где су покопана 1999, и иако су спроведена истраживања у Батајници где је више од 800 тела ексхумирано у периоду 2000–2001, нема напретка у привођењу правди оних који су организовали трансфер тела са Косова.

Проблем међуетничког насиља на Косову

На Косову и даље постоје проблеми међуетничког насиља, притиска и напада на новинаре, повратка и реинтеграције расељених и дискриминације мањина, оценио је Амнести интернешенел, преноси Бета.

"Међуетничке тензије се настављају, посебно на северу. Неки српски политичари су спречени да уђу на Косово, а неки косовски Срби, међу којима повратници у Клину, били су мета напада на њихову имовину, гробља и верске објекте", наводи се у извештају АИ.

Напади су се, додаје се у извештају, интензивирали после фудбалске утакмице Србија–Албанија у октобру и инцидента с беспилотном летелицом.

АИ подсећа да су у јуну, после сукоба косовске полиције и Албанаца који су демонстрирали против затварања моста на Ибру у Косовској Митровици, припадници Еулекса испалили гумене метке, иако је њихова употреба забрањена.

Међународна организација оцењује да власти утичу на косовске медије и да су новинари изложени претњама и нападима.

"Влада и државне агенције у великој мери утичу на медије преко великих доприноса њиховим приходима од реклама", наведено је у извештају.

АИ истиче да се настављају напади на истраживачке новинаре и подсећа да је новинар листа Експрес Висар Дурићи добијао озбиљне претње смрћу после писања о организацији Исламска држава.

Удружење професионалних новинара, додаје се у извештају, изразило је забринутост да је Еулекс извршио притисак на новинара листа Коха диторе Вехбија Кајтазија, који је писао о наводној корупцији у Еулексу.

АИ наводи да је се 1.655 особа и даље води као нестало и подсећа на протест рођака несталих због укидања месечне надокнаде од 135 евра када су тела чланова њихове породице пронађена.

"Унмик није успео да обезбеди одштету, укључујући надокнаду, рођацима несталих косовских Срба, по препоруци Саветодавног одбора за људска права", каже се у извештају.

Роми, Ашкалије и Египћани и даље су жртва раширене и систематске дискриминације, а ради њихове интеграције примењено је свега неколико мера, оценио је АИ.

До новембра је с Косова емигрирало око 360 породица, односно око 1.700 људи, и затражило азил у Мађарској.

Више од 17.200 људи, углавном косовских Срба, и даље је расељено, према подацима агенције УН за избеглице, а до новембра су се само 404 члана мањинских заједница добровољно вратила на Косово, "где су услови за њихову реинтеграцију и даље крајње неадекватни".

Азил у земљама ЕУ до октобра је тражило 11.000 људи с Косова, додаје се у извештају АИ.