Јавно слушање о медијима

Министар културе Србије Братислав Петковић рекао је на јавном слушању о Нацрту закона о јавном информисању да је мишљење стручњака да држава треба да се повуче из власништва у медијима у Србији.

Петковић је рекао и да је јавну расправу о том закону пратила жива дебата и да су се издвојиле две групе - jедна која је против повлачења државе из медија, и друга која се залаже за то да држава изађе из медија.

Министар је најавио да ће ускоро почети и јавна расправа о Нацрту закона о електронским медијима.

Стручњак Европске уније за медије Сандра Башић Хрватин оценила је да је прошле године 20 милиона евра пореских обвезника Србије потрошено за медије, али да критеријуми нису били ни јасни, ни транспарентни.

"У Србији постоји 1.200 медија од чега је нешто мање од 100 у јавном власништву. Нацрт закона о јавном информисању није против њих, али сви морају да имају исте услове на тржишту", рекла је Сандра Башић Хрватин и истакла да се на тај начин може обезбедити и заштита јавног интереса и јасан начин трошења новца пореских обвезника.

Башић Хрватин је истакла да нацрт закона предвиђа повлачење државе из власништва у медијима и њихову приватизацију и јасан начин трошења државног новца у тој области.

Држава ће на свим нивоима путем пројектног финансирања обезбедити помоћ медијима и заштити јавни интерес у информисању, рекла је Башић Хрватин.

Стручњак ЕУ за медије је навела да је предвиђено пројектно финансирање медија који би се пријављали на јавне конкурсе. За ЕУ, како је рекла, важно је што предложени закон спречава концентрацију власништва у медијима, предвиђа излазак државе и власништва у медијима и уређује питање државне помоћи.

Члан Радне групе за израду закона о јавном информисању Раде Вељановски рекао је да закон предвиђа повлачење државе из медија, али је додао да ће она и даље имати одговорност у тој области и да ће путем пројектног финансирања штитити јавни интерес.

У закон су, како је наведено, укључене и одредбе о јавном власништву и спречавању недозвољене концентрације власништва у медијима у Србији.

"Важно нам је да знамо ко су власници медија и да ли у одређеном тренутку постоји недозвољена концентрација капитала", рекао је Вељановски.

Директор новинске агенције Фонет Зоран Секулић, представник Медијске заједнице коју чине Медијска коалиција (АНЕМ, НУНС, УНС, НДНВ и Локал Прес) и Асоцијација медија, рекао је да Медијска заједница инсистира да се од 1. јануара 2014. године престане финансирање медија из државног буџета.

"Подржавамо предлог да се од 1. јануара 2014. успостави искључиво пројектно финансирање медија и да се изричито забрани буџетско финансирање", рекао је Секулић.

Секулић је рекао и да је излазак државе из медија и престанак буџетског финансирања био један од услова да Србија добије статус кандидата за чланство у ЕУ, али је указао да се, упркос томе, тај услов и даље не поштује.

Држава је на разним нивоима лане потрошила две милијарде и 100 милиона динара за медије, а 80 одсто тог новца је отишло медијима у јавном власништву преко директног буджетског финансирања, рекао је Секулић.

Секулић је рекао и да се не би смело дозволити да "велика државна питања угрозе реформу у медијском сектору", као што се то у прошлости дешавало.

Директор београдске РТВ Студио Б Александар Тимофејев је рекао да ће повлачење државе и приватизација медија, уз престанак буџетског финансирања, "убити" ту телевизију.

"Студио Б нема градску конкуренцију, нама су конкуренција националне станице", рекао је Тимофејев и додао да Студио Б има добре кадрове и "бренд", али нема свој простор, а опрема је застарела.

Тимофејев је изразио страховање да би евентуални приватни власник од Студија Б направио телевизију за "ријалити шоу".

Директор Студија Б је закључио рекавши да се не може рећи да су приватне телевизије имуне на политички утицај у Србији.