Афлатоксини сезонски, штете милионске

Млеко у Србији је здраво и безбедно и непотребно је било дизати толику прашину око афлатоксина у њему, оцењено је у Привредној комори Србије (ПКС).

Како је речено на округлом столу Штете у производњи и извозу хране за животиње и млечних производа из Србије, још увек нема прецизних података о штети која је настала у претходним недељама, али су неке процене да ће то бити око 50 милиона евра месечно.

Закључак скупа је и да је највећи проблем Србије у овом тренутку тај што земља нема националну лабараторију која ће контролисати квалитет млека и што није било усклађености прописа о нивоу афлатоксина у сточној храни и млеку.

Највећу штету ће, како је речено, имати домаћи произвођачи сточне хране, млека и млечних производа.

Стручњаци су нагласили да млеко може бити извор таквих токсина да су афлатоксини "лимунада", уз напомену да су афлатоксини сезонског карактера.

Генерални директор "Салфорда" Слободан Петровић рекао је да је измена правилника о количини афлатоксина у млеку исправна одлука и једино могуће решење и да се "не дешава само у Србији да се неки прописи враћају на претходне границе".

"Ова одлука није уведена због 'Имлека' него због усаглашавања прописа о нивоу афлатоксина у сточној храни и млеку", подвукао је Петровић.

Петровић је рекао и да је Европска унија прописе о дозвољеној количини афлатоксина од 0,05 микрограма по килограму увела тек 2006. године, и то не зато што је та количина безопаснија од 0,5 микрограма по килограму већ као заштитну меру од увоза из Аргентине, Бразила и са Новог Зеланда.

Петровић је додао и да ће, према првим подацима, "Имлек" и Млекара "Суботица" имати губитке од 10 милиона евра због афере с млеком, додавши да је прошлог викенда "Имлек" забележио пад продаје од 50 одсто, али да откуп млека од произвођача није смањен.

Потребан закон о квалитету хране за животиње

Председник Групације произвођача хране за животиње ПКС Драгослав Милисављевић рекао је да млеко није једини проблем у Србији, наводећи да у Србији постоје "кланице које се баве прерадом меса, а да годинама нису заклале ниједно грло".

Према његовим речима, Србији недостаје закон о квалитету хране за животиње, који је кључ решења за многе проблеме.

Гордана Хашимбеговић из Удружења за трговину ПКС каже да не треба заборавити да нису само домаћи трговци на тржишту, да су ту инострани трговци, који ће да искористе прилику да напуне рафове млеком из својих земаља.

Србија је у 2012. години, према подацима ПКС, произвела око 3,6 милиона хектолитара пастеризованог млека, око милион хектолитара стерилизованог млека, 916 тона пуномасног млека у праху, 2.101 тону маслаца, 4.381 тону млечног намаза, око 21.000 тона сирева, око 200.000 тона киселог млека, јогурта и павлаке и 16.481 тону чоколадног млека.

Подаци Привредне коморе Србије показују да Србија има суфицит у спољнотрговинском билансу млека, млечних производа и сирева, односно извезено је 2012. године тих производа у вредности око 70 милиона долара, и то највише у земље потписнице ЦЕФТА споразума, док је вредност увоза била око 50 милиона долара.