Свако десето дете трпи насиље у школи готово свакодневно, ко највише крши дечја права

У октобру се одржава Дечја недеља - највећа национална манифестација за заштиту и промоцију дечјих права. Ове године обележава се под слоганом “Ја сам дете, имам план: толеранција и љубав за сваки дан!” Трајаће од 7. до 13. октобра а циљ је да се широј јавности скрене пажња на потребе деце и њихова права. Према речима директорке организације "Пријатељи деце Србије" Иве Ераковић, одрасли имају обавезу да заштите децу и омогуће да њихов живот буде што квалитетнији и да деца могу да остваре свој оптималан развој.

"Оно што је забрињавајуће то је чињеница да по последњем попису ми имамо 6,6 милиона становника, а да је нешто мање од милион деце. Имамо јако мало деце. Треба да видимо како да им обезбедимо квалитетан живот. Не можемо причати о надоградњи, о образовању, о неким креативним, културним садржајима, ако причамо да дете живи у неким условима сиромаштва. Нажалост, свако десето дете у Србији је у ризику, у некој црвеној линији сиромаштва, што мора да се мења", каже Ераковићева.

Грађани се најчешће жале на центре за социјални рад 

Прошле године Заштитник грађана разматрао је 513 предмета у којима је указано на 980 повреда права детета. Бележи знатан пораст броја притужби грађана у односу на претходни годишњи извештај. Грађани се најчешће жале на центре за социјални рад и министарства, каже заштитник грађана Зоран Пашалић.

"Најчешће су установе и друге јавне службе, најчешће центри за социјални рад, то је преко 41 одсто, односно 40,97 одсто. Затим су министарства, али посредно министарства јер углавном се жале на јавне службе, а ако министарство не поступи по неком од наших обраћања или препорукама, онда се жале на министарства. Права деце су углавном она права на којима сви инсистирају, а то су право на један здрав живот који подразумева, прво, социјалну структуру у којој се налазе, право на образовање и друга права које из тога произилазе, право на здрав живот у сваком случају као најбитније право", каже заштитник грађана Зоран Пашалић.

Некада и јавност сведочи да центри за социјалани рад доносе и погрешне одлуке, штетне за децу. У неким случајевима се одвајају деца од родитеља, смештају у хранитељске породице, а да претходно није учињено све да се породица оснажи и деца остану у њој. Да ли запослени у центрима, који утичу на судбину деце и породице, сносе одговорност за пропусте, заштитнику грађана није познато.

Велики број школских обавеза

"Ми не можемо да дамо санкције, али свакако увек смо инсистирали на одговорности и то не на одговорности центра као имагинарне неке институције, него конкретних људи, особа који су погрешиле. Од оних који су у конкретном случају погрешили, па до оних који руководе тим особама, који су морали боље и много детаљније да организују посао. Нисмо упознати да ли је неко одговарао зато што једноставно нас не обавештавају, али оно што смо у последње време увели, то је да ако не добијемо одговарајућу информацију коју тражимо, онда обавештавамо Народну скупштину Републике Србије и ресорно министарство", наводи заштитник грађана.

Када је реч о области образовања, деца и млади кажу да немају довољно времена за ваннаставне активности јер су притиснути великим бројем школских обавеза, и да то утиче на ментално здравље.

Подаци из извештаја Заштитника грађана показују да је 48 процената ученика рекло да наставни час има много информација које им отежавају разумевање градива; затим да основци чешће иду на допунске и додатне часове од средњошколаца, и чешће бирају допунске часове од додатних. Истраживање је показало и да сваки десети ученик скоро свакодневно трпи насиље у школи.

"Деца копирају оно што виде у свету одраслих. Ми одрасли морамо бити добри модели. Када кажем ми, мислим и на систем вредности у читавом друштву" каже директорка организације "Пријатељи деце Србије" Ива Ераковић.

Наводи да морамо бринути и о менталном здрављу деце.

"Оно што није добро, ми у овом тренутку у Србији имамо само 43 неуропсихијатра за тај узраст дечији. Родитељи траже нека решења која заправо нису добра. На друштвеним мрежама се појавило много квазиексперата са неким  саветима за добро родитељство, за добро образовање. Добра решења треба да долазе од система, да се унапреде све области које су за децу важне", сматра Ераковић.

Ераковићева наглашава да здрави стилови живота нису нешто што се формира за 10 дана.

"Не можемо да очекујемо да дете седи пред ријалитијем а да онда рецитује Јесењина. Ми морамо имати примере системске који су на нивоу који детету задовољава његову потребу и дајемо могућност да се развије до свог максимума", каже Ераковићева. Напомиње да децу забринути за климатске промене, да их занима заштита животне средине.

Деца спремна да помажу другарима

Ове године Заштитник грађана објавио је посебан извештај о инклузивном образовању. Каже да деца јесу спремна да помажу другарима који имају сметње у развоју. А да и даље као проблем стоји недостатак личних пратилаца који су потребни тој деци.

"Увек се говори о финансијским средствима када се говори о потребном броју персоналних асистенаната или личних пратилаца. Ја увек, односно институција препоручује, чекајте, сигурно да се негде из неких ресурса може наћи новац да се практично помогне онима која је помоћ најпотребнија. Прво у питању су деца, оно што је најважније, а друго деца која имају одређене потребе. Оно што се, када се говори о инклузији, никада не помиње, да се ту налазе изразито талентована деца. Ми имамо изразито талентовану децу и инклузија такође подразумева откривање талента и помагање деци да свој талент остваре", наводи Пашалић.

У Србији нема заштитника права детета

Упркос томе што се годинама најављују, Србија још нема ни заштника права детета ни Закон о правима детета.

"Можда ће звучати препотентно, али институција заштитника грађана има цео један сектор који се бави правима детета врло успешно. Нисам за то да једног дана не буде посебан омбудсман за права детета. Волео бих да их има 10, 50, ако ова држава финансијски то може да подржи. Али у овој ситуацији, ако једна институција тај посао обавља добро, онда нема потребе за мултипликацијом институција", објашњава Зоран Пашалић.

Ива Ераковић из организације "Пријатељи деце Србије" каже да је став цивилног друштва да Србија треба да добије Закон о правима детета.

"Ми стварно сматрамо да би Закон о правима детета био изузетно важан за ову државу зато што је дете распарчано по ресорима. Мислимо да би квалитетан Закон о правима детета то сјединио и повезао боље актере. Јер ако делујемо тако исецкано, онда и решавање одређених индивидуалних проблема деце, па и колективних, иду споро и запињу.

Дечија недеља траје 7 дана, почиње у понедељак 7. октобра, у Галерији РТС-а.

"Укључивати децу у политике за децу је добра ствар. Тако да ћемо у уторак у Народној скупштини имати дебату средњошколаца на тему Како волонтирање може да подстакне толеранцију и емпатију, што јесу централне теме ове Дечје недеље. У среду имамо јавну дебату која се зове “Од бајки до кликова”, како медији могу да обликују емпатичнији и толерантнији свет за децу. У четвртак додељујемо књижевну награду “Невен” и признање Добру играчку, то су традиционално награде Пријатеља деце Србије које се додељују у току Дечје недеље. У петак имамо велики дечји фестивал који ће окупити више од 300 деце, који ће и кроз игру, не смемо заборавити на игру, показати своје таленте, жеље, могућности", каже Ива Ераковић.

Истиче да су сви програми инклузивни, да су отворени за сву децу,  и конкурс спорт У здравом детету, здрав дух.

"У свим форматима, цртежи, литерарни радови, желимо да видимо како деца виде фер плеј, како виде спорт, не кроз такмичење и не кроз да ли сам први или трећи, него кроз један развој толеранције и фер плеја међу децом", наводи директорка "Пријатеља деце Србије".

Дечју недељу организују "Пријатељи деце Србије" под покровитељством Министарства за бригу о породици и демографију.