Читај ми!

Метаморфозе: Дејан Мијач

Редакција за културу и уметност репризира прву сезону серијала Метаморфозе у којој су великани наших позоришних сцена. Прва епизода посвећена је редитељу Дејану Мијачу.

У његовој биографији између осталог пише да је рођен 1934. године, да је један од стубова нашег савременог позоришта, да је режирао дела класика и савременика на свим важнијим сценама овог поднебља, да је предавао глуму и режију, да је успешно комуницирао са публиком изван приземне комерцијализације и дневних ангажмана, да је добио много награда, укључујући и специјалну Стеријину награду за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе.

Даља прошлост нас подсећа да је Мијач у Ваљевској гимназији учествовао у оснивању Омладинског Културно уметничког друштва и играо у представама ђачког и градског позоришта, да је најпре студирао књижевност, а затим прешао на Академију за позоришну уметност у Београду, где је 1957. дипломирао режију у класи Вјекослава Афрића. Први стални редитељски ангажман имао је у Тузли и ту остварио неколико запажених представа, рађених по делима савремених писаца. Потом је радио у Новом Саду, у Српском народном позоришту где је током каријере режирао око 40 представа, а затим и у Београду, у Југословенском драмском, Атељеу 212, Звездара театру. Предавао је позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду, а позоришном педагогијом бавио се и у Новом Саду, из његовог шињела изашле су бројне генерације изузетних редитеља и глумаца.

За Мијачев редитељски рад карактеристична је разноврсност извора које користи: литературу, драматуршке и социолошке студије, разноврстан ликовни и музички материјал. Његове експликације су, сведоче сарадници, конкретна и прецизна анализа теме, идеје и жанра, као и односа међу ликовима. У својим представама он нерадо улази у екстравагантне експерименте. За дешифровање његовог редитељског рукописа наопходно је кренути од оног схватања театра по којем позоришна представа треба да се одвија у линији чија је полазна тачка аутор, а завршна глумац пред гледалиштем. Шекспир, Чехов, Бернхард, Бекет, Стерија, Нушић, Симовић, Србљановић су аутори чије драме је режирао померајући наше позориште ка  савремености. Своју више од пет деценија дугу каријеру је зналачки градио пратећи своје доба, тако да су његове представе увек биле одраз времена у којем смо. 2012.године одлучио је да заврши каријуеру режијом комада Вишњик Антона Павловича Чехова. Преминуо је 2022.године.

Ефемерност позоришта, његово постајање у тренутку, нестајање након одигране представе и жеља да тај тренутак што дуже траје били су Мијачева инспирација за велика позоришна дела. У емисији снимљеној 2021. године он без патетике, промишља свој живот и каријеру која је оставила дубок траг у нашој позоришној уметности и нашој култури.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Сима Димитрић

монтажа Аника Тесла

режија Милица Митровић

 

 

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије