субота, 24. сеп 2011, 18:25
Квадратура круга
Сви смо ми људи, треба бити човек. То је већ годинама слоган емисије "Квадратура круга", која у нама настоји да пробуди човека и оно највредније у њему, а то су добро и племенитост.
Прва прича у данашњем издању Квадратуре круга, управо говори о људскости и племенитости Иванке Шућур, која је за време рата у Сарајеву спасла живот једногодишњем дечаку Елвису Салкановићу кога је пронашла у згради у Храсници на коју су који минут пре тога, 16. октобра 1993. године пале гранате.
Елвис, који је од шока и страха занемео, одбијао је да узима сваку другу храну изузев млека, које се у ратном Сарајеву делило на кашичицу. Иванка је случајно сазнала да Каритас дели пакете у којима је и млеко у праху, али услов да би се тај пакет добио је да дате крв. Једном седмично, читавих сто дана, Иванка је давала своју крв како би Елвису обезбедила седмично следовање млека. Ко зна до када би то трајало да Иванку нису открили и забранили јој да даље угрожава своје здравље.
Елвис је данас младић од 20 година. И даље живи код своје помајке Иванке, иако је у међувремену сазнао да су му родитељи, које никада није упознао, живи.
Због своје племенитости и несебичне жртве Иванка је у Парку праведника у италијанском граду Падови, добила спомен-плочу, а у њену част у Парку праведника је засађено и дрво живота.
Друга прича у данашњем издању Квадратуре круга говори о Прњавору, босанском градићу у коме живе људи са два срца: једно им је у Босни, а друго у Италији, Чешкој, Пољској, Уркајини.
Трећину становништва Прњавора кога називају Малом Европом, чине људи који су у то место стигли с краја 19. и почетком 20. века, углавном са простора некадашње Галиције.
Сваки од тих народа донео је са собом део своје културе, обичаја, кухиње, које је попримило локално становништво као што су и досељеници попримили много тога од локалних Срба, Бошњака и Хрвата.
Аутор је Бранко Станковић.
Autor:
Бранко Станковић
У мaтeмaтици, нajвeћa зaгoнeткa je квaдрaтурa кругa. У живoту, то je чoвeк. [ детаљније ]
Коментари