субота, 13. нов 2010, 18:30
Квадратура круга
Како су Срби постали Албанци
Око 30 000 Срба и Црногораца данас живи у Албанији, али већина њих не носи српска имена и презимена, већ албанска. Данас ћете у Скадру срести Србина који се зове Гезим Гјока, Бледар Беља или Павао Јакоја. Та имена им стоје у свим званичним документима, а у кругу породице и пријатеља Гезим Гјока је Зоран Ђоковић ,Бледар Беља је Марко Башановић а Павао Јакоја Павле
Брајовић.
Процес албанизације односно асимилације Срба започео је још за време албанског краља Зогуа који је Србима најпре укинуо све школе на матерњем језику, а потом избрисао и онај наставак ИЋ из презимена.
Оно што је започео краљ Зогу наставио је Енвер Хоџа који је 1966. године Србима, али и свим другим неалбанцима укинуо право на веру, нацију и сваки контакт са матицом.
Срби су тада остали и без српских имена, а презимена, која су већ изгубила наставак ИЋ су морала бити замењена албанским. Држава је одредила списак имена које су Срби и Црногорци могли да дају својој деци. Нека од тих имена била су несувисла као нпр. дритаја што значи прозор или друри што на албанском значи дрво. И то је трајало све до 2000. године када су Срби поново добили право да својој деци дају имена каква желе, односно српска, али не и
презимена.
Већина Срба и Црногораца у Албанији данас жели да врати српска имена и презимена у личне карте и пасоше, али им држава, због правне сигурности, дозвољава да врате само једно од то двоје.
Срби настоје да поврате и националност јер им у матичним књигама рођених и даље стоји да су Албанци,а не Срби...
Српски језик, који се деценијама није смео говорити јавно, сада се поново чује на улицама Скадра, Тиране и Фиере, али и у просторијама Српско-црногорског удружења Морача-Розафа у Скадру, где се од 2008. године, уз помоћ српског министарства за дијаспору, организује курс српског језика за децу и одрасле.
Време страха и тортуре Срби из Албаније су пребродили, али не и време искушења и трагања за сопственим идентитетом, који је урушаван више од седам деценија.
Бранко Станковић је истраживао како је данас бити Србин у Албанији, а одговор на то питање сазнаћете у новом издању Квадратуре круга.
Autor:
Бранко Станковић
У мaтeмaтици, нajвeћa зaгoнeткa je квaдрaтурa кругa. У живoту, то je чoвeк. [ детаљније ]
Коментари