Квадратура круга

Чудна јада од Мостара града

Петнаест година је прошло од завршетка рата у Мостару, а овај град је и даље подељен: на Источни, односно бошњачки и Западни, хрватски део града.

Физичка граница између та два града је река Неретва. Ни обновљени стари мост у Мостару није успео да споји раздвојене обале Неретве и људе који живе на њима.

Пре пет година, међународна заједница натерала је локалне власти у Мостару да тај град учине јединственим и да избришу све границе и зидове на левој и десној обали Неретве. На папиру, Мостар је јединствен град, али у стварности и даље постоје два паралелна света, два паралелна живота у Зрињском и Бошњачком Мостару, где се свако држи своје обале и својих зидова.

На левој обали Неретве је Свеучилиште и на том универзитету се учи на хрватском језику и по другачијем програму од оног који се учи на Универзитету "Џемал Биједић", који се налази на десној обали Неретве.

На левој обали је аутобусни колодвор, а на десној аутобуска станица. И са једне и са друге станице, значи, из истог града, креће се пут Сарајева, Загреба и других дестинација.

У Мостару постоје две одвојене Електродистрибуције, две одвојене поште, деца у школама уче по различитим програмима и на различитим језицима.

Сви са којима је Бранко Станковић, аутор емисије Квадратура круга, разговарао слажу се у једном, а то је да су у Мостару сигурно заједнички: власт, полиција, ватрогасци, вода и ваздух. Станковић је ноћу трагао по кафићима и дискотекама, покушавајући да утврди да ли млади људи, када падне мрак прелазе са једне на другу обалу Неретве.

У емисији посвећеној Мостару, Станковић трага за одговором који су то мостови, видљиви и невидљиви, који  могу поново спојити раздвојене људе у Мостару и могу ли Срби, ако се врате у тај град, бити један од тих мостова.

До 1992. године, односно до рата, у Мостару је живело око 25.000 Срба. До сада их се вратило око 5000. Срби живе на обе обале Неретве, и на источној и на западној. Они немају своју обалу у Мостару, али имају своју општину која се званично зове Источни Мостар, а која је од града Мостара удаљена више од 50 километара.

То је, по много чему, специфична општина, не само у Босни и Херцеговини, већ и на целом Балкану. По броју становника, то је најмања општина у Републици Српској и броји свега 500 становника.

Ту општину чине три села: Зијемља, Камена и Кокорна. Општина Источни Мостар, у којој, осим Срба, живе и Бошњаци, нема ни школе, ни амбуланте, тако да 40 деце из те општине сваког дана родитељи возе својим аутомобилима до најближе школе у Невесињу, које је од те најмање и најнеразвијеније општине која је припала Србима, удаљено преко 20 километара.

Требају ли Мостару Срби и треба ли Србима Мостар, једно је од питања које Станковић отвара у својој емисији у којој ћете видети и почетак обнове Саборне цркве у Мостару, која је срушена током последњег рата.

Пре изградње храма светог Саве у Београду, то је била највећа православна црква на Балкану. Она је последњи симбол Мостара који још није обновљен. У обнову тог храма, који се налази у источном делу Мостара, укључили су се и Хрвати и Бошњаци.

Аутор емисије је Бранко Станковић.

 

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње