петак, 23. апр 2010, 22:05
Да Можда Не
Насиље у Србији - Вапај за правдом
Да ли у Србији насилници преузимају диктат или је држава у стању да се одупре својим механизмима?
Случај оца из Угриноваца који је постао убица бранећи сина од насилника, отвара дилему да ли појединац има право да узме правду у своје руке или је држава једина овлашћена да примени силу? Да ли је такво узимање правде у своје руке пораз система или природна људска реакција?
Насиље навијачких група је само једно од жаришта, а почетак суђења оптуженима за убиство Бриса Татона показује да оптужени, за сада, нису спремни за кајање.
Вршњачко насиље у школама прихвата се као модел понашања, а кампање против насиља су маргиналне и не изазивају значајне ефекте. Школских полицајаца има мало и не могу да спрече све инциденте. Реагује се најчешће тек онда када се насиље већ догоди.
Ни животиње нису поштеђене бруталности. Одсецање ногу, бацање са виших спратова, поливање врелом водом и тровање драстични су, али учестали облици понашања људи према животињама.
Која врста фрустације је условила такав модел понашања и како прекинути ланац насиља, у емисији Оливере Ковачевић Да Можда Не говоре:
Слободан Хомен, државни секретар Министарства правде Владе Србије,
Власта Вуликић, заменик начелника за крвне и сексуалне деликте београдске полиције,
Весна Николић-Ристановић, директорка Виктимолошког друштва Србије,
Бранислава Чолак, психолог,
Вукашин Обрадовић, главни уредник Врањских новина,
Шта Србија мисли о себи - у емисији Оливере Ковачевић Да Можда Не.
Објављујемо истраживања јавног мњења, које је специјално за ову емисију урадио Истраживачки центар РТС-а.
![Да Можда Не Да Можда Не](/upload/thumbnail/2014/09/12/3200568_olivera-kovacevic.jpg)
Autor:
Оливерa Ковачевић
Како живи Србија? Шта нас дели, а шта уједињује? Шта не смемо да прећутимо? [ детаљније ]
Коментари