Дедовина без пута зна свој пут

Један војни пилот хеликоптера у пензији са својом породицом жели да доврши обнову имање предака која траје десетак година. Супруга и две ћерке велика су помоћ и мотивација, али син Младен (будући пилот) је извршио додатни притисак да се пријаве за серијал Моја дедовина. Драганови родитељи су из овог краја. Били текстилци и селили су се за послом. Тако је он рођен чак на западу Србије у Крупњу, живели су и у Лесковцу, Драган се школовао у војној школи у Мостару, а цео живот памти као селидбу. У пензију је отишао као војно лице које је прошло све ратове деведесетих.

Када су умрли Драганови деда и баба кућа је остала без домаћина. Тек пред старост су се отац и мајка вратили на ово имање - баш пред НАТО бомбардовање СРЈ 1999. године. Колико се имало пара, толико се дедовина одржавала. Драган је са трудном супругом давних година почео да сређује кућу, а сада ће покушати великом мобом (испомоћ најмилијих) да посао доврши са екипом емисије Моја дедовина.

У самом дворишту сахрањени су деда Цветко (чувени домаћин и зидар) и баба Добрунка. Њихова велика жеља је била да заувек остану на имању. Зато ће потомци у њихово име, на врху брда, у засеоку Дедина Бара (где је скоро немогуће стићи колима) са својим пријатељима, рођацима, кумовима и комшијама покушати да заврше започето.

Серијал Моја дедовина је једна од најгледанијих емисија у Србији и мотивише људе да напуштеним имањима предака дају нову функцију. Помаже са три хиљаде евра да се купи грађевински материјал, а домаћин на три дана мора да обезбеди испомоћ најмилијих (мобу) и стави таблу испред имања на којој пише: Није кућа на продају!