Старо српско писано наслеђе: Стојан Новаковић, полихистор и визионар

Стојан Новаковић уписан је у српској историографији као један од водећих представника српске научне, просветне и културне елите с краја 19.и првих деценија 20.века.

Поводом обележавања јубилеја 175 година од рођења овог истакнуток ерудите и патриота Српска академија науке и уметности је организовала Научни скуп и приредила изложбу „Стојан Новаковић и његово доба „ у сарадњи са Архивом Србије.Сагледавајући опсежно поље истраживања и узмајући у обзир важне државне функције на којима је био ангажован разматрамо Новаковићев допринос на пољу историографије и дипломатије.

Био је и члан Српског ученог друштва, потом Српске краљевске академије, напокон и њен председник, члан више иностраних академија наука и филолошких друштава, активни или почасни члан разних удружења, редакција часописа и председник Српске књижевне задруге од њеног оснивања. Једно време био је и професор на Великој школи, управник Музеја и Народне библиотеке.,дипломатски представник Србије у Цариграду, Паризу и Петрограду, један од најватренијих заступника општих српских интереса и уважени делегат Србије на међународним конференцијама.

Уредница и сценаристкиња: Ивана Ковачевић

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи