Великани - Драгутин Гавриловић

У току борби за одбрану Београда у октобру 1915. мајор Гавриловић је прикупио своја три вода, два вода 3. батаљона и Сремски одред, да би испред кафане "Јасеница" на Дорћолу својим војницима издао чувену заповест: "Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате, дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу!".

У неравноправној борби мајор Гавриловић је тешко рањен. Преживео је захваљујући томе што су га телима штитили његови војници. Свега њих неколико изнело је живу главу. Тешко рањени мајор успео је да преживи и албанску голготу, да би се потом лечио на Крфу. После пробоја Солунског фронта војвода Бојовић га је, због изузетне храбрости, предложио за виши чин. Војвода Степа Степановић није то прихватио, уз образложење да је "превише млад". Војну каријеру завршиће у чину пуковника.

Пред почетак Другог светског рата, генерал Душан Симовић нуди пуковнику Гавриловићу и генералски чин и место министра војног, али је он то одбио уз образложење: "Предлог ме не интересује, јер ја сам војник". Заробљен је 1941. У нацистичком логору дочекаће крај рата. Иако му је, као најстаријем логорашу понуђено да први напусти логор, он је одбио. Желео је да из логора изађе последњи. Много је непроверених прича о догађајима по његовом повратку у Београд...

Уредник и сценариста серије је Момир Карановић, а редитељ Иван Поповић.