Великани: Милош Црњански

Почетком Првог светског рата мобилисан је у аустријску војску и послат на галицијски фронт да јуриша на Русе. Пише: "Фронт, болнице, па опет фронт, и љубави, свуда љубави, за хлеб и шећер, све мокро, све киша и блато, магле умирања".

Вратио се у своју разорену отаџбину скрхан и резигниран као и Хомеров јунак, који се, после дуге одисеје, вратио на родну Итаку. Настаје "Лирика Итаке" и "Дневник о Чарнојевићу" доноси из рата. Одбијају да га објаве у целини и предлажу писцу да издвоји пет табака. Насумце бира делове текста. Остало спаљује. "Написаћу нови", одговарао је. Настају "Сеобе". Други светски рат дочекаће у дипломатској служби Краљевине Југославије.
Кад је рат окончан, дискретно су му ставили до знања да ће, као десничар и противник Тита и комунистичке идеологије, ако се врати, сигурно неколико година бити на робији. Црњански узвраћа да је "завичај оно што човек изабере да му буде завичај" и остаје у Лондону, граду коме посвећује следећи роман.
Кад су попустиле стаљинистичке стеге, враћа се у свој град и посвећује му "Ламент над Београдом". На последњи починак испраћен је стихом: "Не бојим се смрти, толико пута сам умирао. Моја прва смрт била је моје рођење"...

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару