петак, 08. апр 2016, 17:15
Каранфил, 12-151
После летњег распуста почело је ново полугодиште. После часова Итоко свакодневно одлази до кројачке радње Мацуја да гледа како се шије. У Кишиваду стиже први радио, а власник радње Киномото технички уређаји који га продаје говори о магичним моћима електричне сструје. Итоко се поново бије са дечацима.
Зенсакуу посао све лошије иде. Није успео да набави квалитетан материјал за свадбени кимоно Ђингузове ћерке као ни за свечану гардеробу коју би породица носила на церемонији венчања. Дошли су на пробу, али одлазе разочарани. Итоко среће Кансукеа на улици. Другови га наговарају да краде. Добија батине када одбије њихов предлог. Итоко га брани и том приликом је један младић јако удари у стомак. У Кансукеу се тог тренутка јавио бес и он по први пут удара другове да би одбранио Итоко. Док је лежала кући опорављајући се од ударца у стомак, жали се баки. Зенсаку прислушкује разговор. Итоко је очајна. Плаче. Жао јој је што није дечак и зато што је сада чак и Кансуке јачи од ње. Бака је теши и говори јој да треба да ради оно што воли, а то је да настави да шије. Итоко јој одговара да је њен Данђири шиваћа машина. Сутрадан за доручком отац саопштава Итоко да је одлучио да може да напусти школу и да иде у кројачку радњу Мацуја. Једини услов је био да Итоко тамо не ради већ да учи. Итоко је пресрећна јер је коначно добила дозволу да вози свој Данђири.
реприза, 9. април у 01:15 и 09:15
Коментари