Ђакомо Пучини: Сестра Анђелика

Сестра Анђелика је једночинка написана 1918. године, либрето: Ђовакино Форцано. Изводе диригент Гаетано Деспиноза и ансамбл Лионске опере, Чила Борош (сестра Ађелика), Наташа Петрински (принцеза) и други.

Опера почиње приказом живота у самостану. Сестре се радују зато што једном годишње присустрвују тродневном дешавању, када због преламања светлости, у сумрак, вода у фонтани у дворишту поприма златну боју. Тада се сестре окупе и присећају се прошлости, а овог пута и недавно преминуле часне сестре Бјанке Розе. Оне разговарају о својим жељама иако пречасна мајка сматра да је само постојање жеља по себи грех. Сестра Женевјева признаје да жуди да поново види неко јагње јер је као девојчица била пастирица, сестра Долћина чезне за храном, а сестра Анђелика тврди како нема ниједну жељу. То цео самостан подстиче на оговарање и неверовање у њену изјаву, будући да све знају колико она пати за својом породицом. Гласине говоре како су је се њени одрекли и по казни је послали у манастир.

реприза, 20. јун у 01:30 и 09:30

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару