Рaзоткривање заборава

Таква сложеност је одраз високог степена развијености социјалне организације и духовне културе. Најновија етнолошка проучавања указују на то да је успостављена уска веза између традиције и савремености и да су утврђена известна својства етничког идентитета од најранијег доба па све до наших дана. Чувајући те одлике, српски народ се и у вековима турског ропства и у другим неприликама духовно одупирао недаћама са којима се физички сучељавао и својим културно-историјским наслеђем допринео развоју европске цивилизације и човечанства у целини.
Циљ серијала „Разоткривање заборава" јесте да делиће неисцрпног народног стваралаштва отргне из заборава и пренесе млађим нараштајима сазнања о томе како су често самоуки или приучени мајстори умели да произведу, не само практичне ствари, него да их истовремено обликују у права уметничка дела. Колико нас данас зна шта је водијер, вериге, саџак, преклад, трлица, трмка, бардак, џилит, рабош ... Како је изгледала средњовековна кључаоница, црепуља, катанац, млин за со, кантар, клопка и замка за птице, мишоловка...
У краткој, спотовској форми (трајање око 2 мин.) представљени су најзанимљивији и најкарактеристичнији предмети који одсликавају не само материјалну страну свакодневног живота, већ успешно представљају и нематеријалну страну живота уопште.
Сама идеја за рад на оваквој једној серији сазревала је с временом, сусретајући се са чињеницом да се највећи број ових предмета, чак и у руралним срединама, више не налази у употреби. Наравно, као последица тога следи заборав. Данас, кад видимо одређени предмет - знамо његову функцију, али се не можемо сетити имена, или обрнуто. Млађе генерације не знају ни једно ни друго.
Предмети потичу из збирки Етнографског музеја у Београду, Народног музеја у Пожаревцу и приватне збирке Небојше Траиловића из Дебелог Луга код Мајданпека.
Писање сценарија захтевало је коришћење више извора јер највећи део ових предмета до сада, у овој форми, није систематски појединачно обрађиван. Драгоцену помоћ имали смо од кустоса и етнолога поменутих музеја, који су нам несебично уступили материјал из својих збирки, не само предмете него и каталошке јединице, изворне - старе фотографије, описе... Коришћени су и архивска видео грађа Документације РТС-а, енциклопедије, речници и, наравно, умешност новинара сарадника Александре Даничић и Иване Ковачевић да овако обимну грађу систематизују и припреме за финализацију.
Реализовано је 80 емисија, а аутори серије (уредник и сценариста Илија Церовић, редитељ Виолета Недановски, композитор музике Андреја Стојић) снимили су још 80 нових предмета, а финализација је планирана до краја године.

реприза, 19.јануар у 01:55 и 09:55