петак, 03. јул 2015, 20:15
Вајарски дневници, 3-3
Још само један белег у вајарском дневнику и још једно дружење са Валдемаром Јанушчаком. Повод је истраживање пејзажне уметности, односно ленд-артa на оба америчка континента. Последњом епизодом мини серијала враћамо се на почетак, признајући да је ипак природа највећи скулптор. Човек је ту да мало припомогне. Таква порука заједничка је градитељима Стоунхенџа и концептуалистима, или чак понеким минималистима савременог доба.
Споменимо пре свих брачни пар чувених ленд-арт уметника: Ненси Холт и Роберта Смитсона који су радили у америчкој савезној држави Јута седамдесетих година прошлог века. Прва позната по знаменитим „Сунчаним тунелима", чаробним објективима летњег и зимског солстиција; док је њен супруг модерну уметност задужио ништа мање познатим „Спиралним насипом", огромним каменим завијутком у оквиру Сланог језера.
Путем спирале стижемо и у пустињу Наска у јужном Перуу, где ћемо са читаве миље изнад земље проучавати древне геоглифе, огромне цртеже и геометријске апстракције исцртане на пољанама. Међутим, ни гласовити Мачу Пикчу није далеко одатле. Он ће нам можда помоћи у разумевању поједних тајни архитектуре старог народа Инка.
Истраживачку епопеју најпластичније уметности завршавамо у Колораду у охлађеном гротлу кратера Роден, где се налази права уметничка звездана опсерваторија коју већ деценијама уобличава и ажурира концептуалиста Џејмс Турејл.
реприза, 4. јул у 04:15 и 12:15
Коментари