четвртак, 06. феб 2014, 21:50
Ремек-дела класичне музике: Густав Малер
Композитор је ово своје дело сматрао својеврсним опроштајем од овоземаљског живота. Наиме, 1907. године, када је Малер имао 47. година, саопштено му је да је његово срце у таквом стању да ће живети још свега неколико година. Његова старија ћерка Марија је умрла, и он је морао да напусти место директора Бечке опере.
„Један једини ударац", писао је Малер, „био је довољан да изгубим сав спокој и мир који сам постигао. Стојим лицем у лице са празнином и сада, на крају живота, морам почети да учим како да поново ходам и стојим."
Малер се окреће самоме себи и компоновању. Његова осећања као да су била садржана у збирци кинеске поезије, у то време врло популарној, названој Кинеска фрула, у преводу Ханса Бетгеа. Малер је стихове користио као основу за своју Песму о Земљи, у којој је, по угледу на Бетгеов слободан превод, и сам начинио одређена прилагођавања текста. Дело се састоји од укупно шест ставова, аранжираних за мецосопран и тенор.
Клаудио Абадо је својевремено изазвао сензацију својим интерпретацијама Малерове музике и до данас се сматра његовим најбољим тумачем.
Уз сарадњу певачице Ане Софи ван Отер и Јонаса Кауфмана и Берлинске филхармоније, извођењем Песме о Земљи обележили су стогодишњицу Малерове смрти концертом одржаним 2011. године.
реприза, 7. фебруар у 05:50 и 13:50
Коментари