Дуел са прваком света

Шпанија је у досадашњем току турнира забележила скор од четири победе и два пораза. Бољи од "црвене фурије" у дуелима у Д групи били су Француска и Литванија, али како је турнир одмицао, они су полако дизали форму и у осмини финала били бољи од Грка - 80:72.

Репрезентација Шпаније је први пут наступила на светским првенствима 1950. године на првом Мундијалу у Аргентини. Од тада па до претходног Првенства 2006. године у Јапану Шпанци су били само посматрачи приликом расподеле одличја.

Прву медаљу, и то златну, на шампионатима света освојили су пре четири године победивши у финалу Грчку.

Златна ера шпанске кошарке почела је од тренутка када је на сцену ступила генерација 1980, предвођена Пау Гасолом, Фелипеом Рејесом, Хуаном Карлосом Наваром и Раулом Лопесом.

Пошто су у млађим категоријама освојили све што се могло освојити, ступили су у сениорску конкуренцију пуни самопоуздања и победничког менталитета. Појачани искуснијима Хорхеом Гарбахосом и Карлосом Хименесом, као и "младим снагама" Хозеом Мануелом Калдероном, Рудијем Фернандесом, Бернијем Родригесом, Рикијем Рубијом и Серхијом Љуљем, Шпанци су годинама један од главних фаворита на свим великим такмичењима.

Прошле године, на шампионату Европе у Пољској изабраници италијанског стручњака Серђа Скариола успели су да обједине титуле светског и континенталног првака. У борби за прво европско "злато" били су бољи од нашег државног тима.

Велики хендикеп за селектора Скариола на шампионату у Турској представља изостанак Гасола и Калдерона. Гасол је своје одсуство оправдао умором од напрне клупске сезоне у НБА лиги, док се Калдерон повредио у последњој припремној утакмици пред почетак Мундијала.

Главна звезда овог тима је Наваро, један од најбољих европских кошаркаша у последњој деценији. После краткотрајне епизоде у америчкој професионалној лиги вратио се у Барселону, са којом је ове године освојио титулу у Евролиги.

Шпанска јавност много очекује и од Фернандеса, који је последње две сезоне одиграо одлично у Портланду.

Уз Навара и Фернандеса, који су истинске звезде овог тима Шпаније, главни терет у игри преузима 19-годишњи Рубио, док унутрашњу игру Шпаније контролишу Марк Гасол, Фелипе Рејес и Фран Васкес.

Шпанска јавност испратила је национални тим у Турску са великим амбицијама и надом да могу у финалном дуелу победити амерички "дрим тим" и тако му вратити "мило за драго" за пораз у финалу Олимпијских игара у Пекингу 2008. године.

Састав репрезентације Шпаније: Фернандо Сан Еметерио, Руди Фернандес, Рики Рубио, Хуан Карлос Наваро, Раул Лопес, Фелипе Рејес, Виктор Клавер, Фран Васкес, Серхио Љуљ, Марк Гасол, Алекс Мумбру и Хорхе Гарбахоса.

Репрезентација Југославије је на првенствима света пет пута играла против Шпаније, а један дуел је одиграла селекција Србије и Црне Горе и резултат је нерешен 3:3, с тим што су Шпанци један меч добили без борбе.

Југославија - Шпанија 0:2 (бб - 1950)
Југославија - Шпанија 79:71 (1974)
Југославија - Шпанија 108:91 (1982)
Југославија - Шпанија 119:117 (1982)
Југославија - Шпанија 69:71 (2002)
С Ц Г - Шпанија 75:87 (2006)