Сиднеј 2000.

Одлука Међународног олимпијског комитета  да после 44 године, односно од 1956. када је домаћин најзначајније светске спортске смотре био Мелбурн, 27. Игре врати у Аусталију и у конкуренцији Пекинга, Берлина, Истанбула и Манчестара укаже поверење Сиднеју, показала се, судећи према општој оцени нивоа организације, исправном.

Олимпијску бакљу на стадион "Аустралија" унела је у колицима легендарна спринтерка Бети Катберт која је на Олимпијским играма у Мелбурну 1956. године освојила три златне медаље, касније оболела од мултипле склерозе.

Југословенски олимпијски тим представљало је 111 спортиста у 14 спортова којма су припала три одличја - златно одбојкашима, сребрно стрелцу Јасни Шекарић и бронзано ватерполистима, што је учинило да у укупном поретку Југославија заузме 42. место на листи освајача медаља.

Аустралијска атлетичарка абориџинског порекла Кети Фримен, светска првакиња на 400 метара и "сребрна" на претходним Олимпијским играма у Атланти, упалила је пламен, током манифестације освојила златну медаљу у трци на 400 метара и у историју олимпизма уписала се као прва особа која је на једним играма упалила олимпијску ватру и освајила златно одличје.

Највећа спортска звезда 27. Олимпијских игара био је 18-годишњи домаћи пливач Јан Торп, који је током такмичењу у Сиднеју добио надимак Торпедо и као дебитант освојио три златне и две сребне медаље.

Са шест медаља руски гиманстичар Алексеј Немов био је један од најуспешнијих такмичара на Играма у Сиднеју. Немов је у Аустралији освојио два златна, у вишебоју и на вратилу, једно сребрно и три бронзана одличја. Са укупно 12 медаља Немов је један од најтрофејнијих гимнастичара на олимпијским играма, а због специфичног и веома атрактивног стила на сваком такмичењу имао је огроман број навијача.

Сјајни руски рвач Александар Карељин у Сиднеју је неочекивано, након 13 година без пораза и огромног броја освојених титула, изгубио један званичан меч.  У финалу сиднејских Игара у апсолутној категорији руски див изгубио је од мало познатог Америкнца Рулона Гарднера.  Руски рвач је након Сиднеја завршио спортску каријеру и посветио се политици у странци Уједињена Русија, познатој по подршци тадашњем председнику Владимиру Путину, а Гарднер је на следећим Играма у Атини совојио бронзану медаљу.

Америчка атлетичарка Мерион Џонс у Сиднеју је освојила три златне и две бронзане медаље, али су јој та одличја 2007. одузета након што је признала да је користила недозвољену ТХГ супстанцу.  Она је у Сиднеју освојила златне медаље у тркама на 100 и 200 метара и штафети 4x400, док је бронзана била у трци штафета 4x100 и скоку у даљ, али су јој те медаље касније одузете.

На Играма у Сиднеју Американка Џени Томпсон освојила је три од укупно осам златних олимпијских медаља. Успеси трофејне америчке пливачице карактеристични су и по томе што су углавном постигнути у штафетним тркама. Томпсонова је, наиме, свих осам златних медаља освојила у штафетним тркама.

У екипној конкуренцији Игре је обележила и историјска златна медља камерунских фудбалера, који су у финалу турнира савладали Шпанију након бољег извођења једанаестераца.

Квалитетно и у изванредној атмосфери реализованих 300 такмичења у 28 спортова донеле су сиднејским Играма епитет најбољих у дотадашњој историји олимпијског покрета.

Рекордан број од 199 нација је послао своје представнике у Сиднеј, а јединој чланици МОК-а која је изостала са Игара, Авганистану, учешће је из верских разлога забранио тадашњи талибански режим. Врхунским такмичарима из целог света одлуком МОК-а придружили су се и четворица представника Источног Тимора, који је претходне године прогласио отцепљење од Индонезије, али није добио међународно признање, па је и на Играма имао посебан статус. Седмогодишњи напори да организују највеће олимпијске игре до тада домаћину су се вишеструко исплатили, а светска јавност била је неподељена у оцени да је одличном реализацијом изузетно захтевне манифестације враћена вера у олимпијски покрет и вредности које негује, пољуљана четири године раније у Атланти због бројних проблема са транспортом и информационим системом.

Рекордан број такмичара довео је до, до тада, рекордног броја земаља освајача медаља - 80, а најуспешнији су били такмичари Сједињених Америчких Држава са 97 одличја, од којих су 40 била златна, 24 сребрна и 33 бронзана. Друго место припало је Русији која је освојила 88 медаља (32-28-28), док је трећа била Кина са 59 (28-16-15).

Олимпијске игре у Сиднеју одржане су од 15. септембра до 1. октобра 2000. Учешће је узело 10.651 такмичара из 199 држава.

Спортови: водени спортови (пливање, скокови у воду, синхроно пливање, ватерполо) атлетика, бадминтон, бејзбол, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, мачевање, модерни петобој, одбојка, рвање, рукомет, софтбол, стони тенис, стреличарство, стрељаштво, теквондо, тенис, триатлон, фудбал, хокеј на трави и џудо.

Преглед освојених медаља:

1. САД 37-24-31(злато, сребро, бронза)

2. Русија 32-28-28

3. Кина 28-16-15

4. Аустралија 16-25-17

5. Немачка 13-17-26

6. Француска 13-14-11

7. Италија 13-8-13

8. Холандија 12-9-4

9. Куба 11-11-7

10. Велика Британија 11-10-7

11. Румунија 11-6-8

12. Кореја 8-10-10

13. Мађарска 8-6-3

14. Пољска 6-5-3

15. Јапан 5-8-5

16. Бугарска 5-6-2

17. Грчка 4-6-3

18. Шведска 4-5-3

19. Норвешка 4-3-3

20. Етиопија 4-1-3

21. Украјина 3-10-10

22. Казахстан 3-4-0

23. Белорусија 3-3-11

24. Канада 3-3-8

25. Шпанија 3-3-5

26. Турска 3-0-2

27. Иран 3-0-1

28. Чешка 2-3-3

29. Кенија 2-3-2

30. Данска 2-3-1

31. Финска 2-1-1

32. Аустрија 2-1-0

33. Литванија 2-0-3

34. Азербејџан 2-0-1

35. Словенија 2-0-0

36. Швајцарска 1-6-2

37. Индонезија 1-3-2

38. Словачка 1-3-1

39. Мексико 1-2-3

40. Алжир 1-1-3

41. Узбекистан 1-1-2

42. Летонија 1-1-1

43.Југославија 1-1-1

44. Бахами 1-1-0

45. Нови Зеланд 1-0-3

46. Естонија 1-0-2

47.Тајланд 1-0-2

48. Хрватска 1-0-1

49. Камерун 1-0-0

50.Колумбија 1-0-0

51.Мозамбик 1-0-0

52. Бразил 0-6-6

53. Јамајка 0-4-3

54. Нигерија 0-3-0

55. Белгија 0-2-3

56.Јужна Африка 0-2-3

57. Аргентина 0-2-2

58. Кинески Тајпех 0-1-4

59. Мароко 0-1-4

60. Северна Кореја 0-1-3

61. Молдавија 0-1-1

62. С. Арабија 0-1-1

63.Тринидад и Тобаго 0-1-1

64. Ирска 0-1-0

65. Уругвај 0-1-0

66. Вијетнам 0-1-0

67. Грузија 0-0-6

68. Костарика 0-0-2

69. Португал 0-0-2

70. Јерменија 0-0-1

71. Барбадос 0-0-1

72. Чиле 0-0-1

73. Македонија 0-0-1

74. Исланд 0-0-1

75. Индија 0-0-1

76. Израел 0-0-1

77. Кувајт 0-0-1

78. Киргистан 0-0-1

79. Катар 0-0-1

80. Шри Ланка 0-0-1