Атина 2004.

Свечани дефиле учесника био је организован према редоследу грчког алфабета, али је начињена изнимка у односу на праксу да га отварају грчки олимпијци, а затварају домаћи такмичари. Дефиле је почео само грчком заставом, а спортисти те земље представили су се последњи у низу. Још једна традиција је морала да буде модификована за атинске Игре. Наиме, уобичајено је да Олимпијски пламен путује из Грчке према земљи која је организатор манифестације, али је овог пута бакља након церемонијалног паљења у древној Олимпији обишла свет и вратила се на свој почетак.

Заставу наше земље на отварању Олимпијских игара у Атини носио је кошеркаш Дејан Бодирога, а две сребрне медаље за Државну заједницу Србије и Црне Горе освојили су ватерполисти и стрелац Јасна Шекарић у гађању ваздушним пиштољем.

Током 15-дневног надметања најбољи спортисти планете дали су свој максимум следећи гесло олимпијског покрета "брже, више, јаче", а први међу јунацима атинских Игра био је амерички пливач Мајкл Фелпс са освојених осам одличја, од којих шест најсјајнијих. Због Фелпсове доминације на олимпијском пливалишту неминовно је уследило поређење са славним земљаком Марком Шпицом, који је на Играма у Минхену 1972. освојио седам златних медаља, уз исто толико светских рекорда.

Марокански атлетичар Хишам ел Геруж победио је у дисциплинама 1.500 и 5.000 метара, што је пре њега успео да оствари само Финац Паво Нурми на Играма у Паризу 1924, док су у екипној конкуренцији остали упамћени кошаркаши САД, али не по успеху, већ по првом поразу од када су 1992. омогућени наступи професионалцима из НБА лиге - у полуфиналу су изгубили од Аргентине.

Немица Биргит Фишер у Атини је у кајаку чевороседу освојила осму златну медаљу на својим шестим олимпијским играма. Тим фантастичним успехом она је постала је прва жена која је освојила златну медаљу на шест различитих олимпијских игара и поставила је рекорд у размаку између освајања две златне медаље који је износио невероватне 24 године (од Москве 1980), а постала је и прва спортисткиња која је освојила две или више медаља на пет различитих игара. Њен скор сигурно би био импресивнији да је бојкот земаља варшавског блока није спречио да учествује на Играма у Лос Анђелесу 1984. Фишерова је, уједно, и најмлађи и најстарији освајач златне олимпијске медаље у кајаку. У богатој каријери немачка спортисткиња има још четири олимпијска сребра, а последње је, у трци двоседа на 500 метара, освојила у Атини.

У трци на 3.000 метара стипл атлетичари из Кеније у Атини су остварили потпуни тријумф и први пут на олимпијским играма у тој дисциплини све три медаље освојили су такмичари из једне земље. Езекил Кембои освојио је златно одличје, испред земљака Бримина Кипрута и Пола Коеча.

Америчка женска штафета, у саставу Натали Коглин, Карли Пипер, Дана Валмер и Катлин Сандено, у трци на 4x200 метара слободно оборила је најстарији светски рекорд. Временом седам минута, 53 секунде и 42 стотинке надмашиле су резултат штафете Источне Немачке, постављен 1987. године.

Највећи број, од укупно 301 такмичења, одвијао се се у "Атинском олимпијском спортском компексу" а целокупна организација 28. Игара, уз мото "Нека игре трају заувек", протекла је уз изузетну гостољубивост домаћина који су за безбедност свих учесника издвојили рекордних милијарду и по долара. Најуспешнији су били такмичари Сједињених Америчких Држава са освојене 102 медаље (36 златних, 39 сребрних и 27 бронзаних), испред Кине са 63 (32-17-14) и Русије којој је припало 92 одличја (27-27-38).

Олимпијске игре у Атини 2004. године трајале су од 13. до 29. августа 2004. и одржане су уз учешће 10.625 такмичара из рекордне 201 земље.

Спортови: водени спортови (пливање, скокови у воду, синхроно пливање, ватерполо) атлетика, бадминтон, бејзбол, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, мачевање, модерни петобој, одбојка, рвање, рукомет, софтбол, стони тенисе, стреличарство, стрељаштво, теквондо, тенис, триатлон, фудбал, хокеј на трави и џудо.

Преглед освојених медаља:

1. САД 36-39-27 (злато, сребро, бронза)

2. Кина 32-17-14

3. Русија 27-27-38

4. Аустралија 17-16-16

5. Јапан 16-9-12

6. Немачка 13-16-20

7. Француска 11-9-13

8. Италија 10-11-11

9. Кореја 9-12-9

10. Велика Британија 9-9-12

11. Куба 9-7-11

12. Украјина 9-5-9

13. Мађарска 8-6-3

14. Румунија 8-5-6

15. Грчка 6-6-4

16. Бразил 5-2-3

17. Норвешка 5-0-1

18. Холандија 4-9-9

19. Шведска 4-2-1

20. Шпанија 3-11-5

21.Канада 3-6-3

22. Турска 3-3-4

23. Пољска 3-2-5

24. Нови Зеланд 3-2-0

25. Тајланд 3-1-4

26. Белорусија 2-6-7

27. Аустрија 2-4-1

28. Етиопија 2-3-2

29. Иран 2-2-2

30. Словачка 2-2-2

31. Кинески Тајпех 2-2-1

32. Грузија 2-2-0

33. Бугарска 2-1-9

34. Јамајка 2-1-2

35. Узбекистан 2-1-2

36. Мароко 2-1-0

37. Данска 2-0-6

38. Аргентина 2-0-4

39. Чиле 2-0-1

40. Казахстан 1-4-3

41. Кенија 1-4-2

42. Чешка 1-3-4

43. Јужна Африка 1-3-2

44. Хрватска 1-2-2

45. Литванија 1-2-0

46. Египат 1-1-3

47. Швајцарска 1-1-3

48. Индонезија 1-1-2

49. Зимбабве 1-1-1

50. Азербејџан 1-0-4

51. Белгија 1-0-2

52. Бахами 1-0-1

53. Израел 1-0-1

54. Камерун 1-0-0

55. Дом. Република 1-0-0

56. УАЕ 1-0-0

57. Северна Кореја 0-4-1

58. Летонија 0-4-0

59. Мексико 0-3-1

60. Португал 0-2-1

61. Финска 0-2-0

 Србија и Црна Гора 0-2-0

63. Словенија 0-1-3

64. Естонија 0-1-2

65. Хонг Конг 0-1-0

Индија 0-1-0

Парагвај 0-1-0

68. Колумбија 0-0-2

Нигерија 0-0-2

Венецуела 0-0-2

71. Еритреја 0-0-1

Монголија 0-0-1

Сирија 0-0-1

Тринидад и Тобаго 0-0-1

Организатори 28. Олимпијских игара уложили су огроман новац у техничку инфраструктуру такмичења.  Домаћини су за потребе Игара обезбедили чак 11.000 рачунара, 600 сервера, 2.000 штампача, 23.000 фиксних телефонских линија, 9.000 мобилних телефона, 16.000 телевизијских и видео апарата, 17 огромних видео зидова и више од 6.000 километара различитих врста каблова.

Такмичење у Атини, која је претрпела знатне промене и улепшана се борила против несносних врућина, обележила је и борба против допинга у којој је "пало" 23 такмичара, као и настојање да се осујете компјутерски хакери у "нападима" на званични сајт манифестације.

На организацију Игара грчка влада потрошила је око 8,6 милијарди долара и такмичење у Атини остаће упамћено као најскупље до тада, уз највећи забележени финансијски губитак који је, пре свега, узроковала чињеница да је већина инфраструктурних радова била завршена у последњем моменту, као и оргомни трошкови осигурања - пет пута већи него у Сиднеју 2000.