Рим 1960.

Америчка телевизијска кућа Си Би Ес платила је 394.000 долара за право да директно преноси такмичења. Захваљујући телевизијским преносима игре су изазвале огромно интересовање, а најуспешнији спортисти постали су популарни попут филмских звезда.

Југославију је на 17. ОИ у Риму представљало 120 спортиста, који су се такмичили у 14 спортова. Једине две медаље освојили су фудбалери (злато) и рвач Бранко Мартиновић (сребро).

Атлетичар из Етиопије Абебе Бикила задивио је свет победом у маратону, а до златне олимпијске медаље на Играма у Риму стигао је оборивши светски рекорд.

Улицама Рима Бикила је трчао бос, пошто је тврдио да није навикао да трчи обувен и да му патике само сметају. У Токију четири године касније Бикила је, ипак, трчао у патикама и поновио је успех из Рима.

На путу до нове златне олимпијске медаље Бикила је поново оборио светски рекорд и постао први атлетичар који је одбранио титулу у маратону. Само шест недеља уочи ОИ 1964. Бикила је имао операцију слепог црева али је, ипак, успео да одбрани златно одличје.

Сјајни тркач учествовао је у маратону и у Мексико Ситију, али је одустао на 17 километру.

Бикила није дуго уживао у статусу националног хероја у Етиопији. Након саобраћајне несреће, коју је доживео годину дана после Игара 1968, најпознатији спортиста Етиопије остао је парализован испод појаса, а преминуо је 1973, од компликација изазваних том повредом.

Бикила је први црни Африканац који је освојио златну олимпијску медаљу.

Сјајним победама у тркама на 100 и 200 метара и штафети 4x100 Олимпијске игре у Риму обележила је Американка Вилма Рудолф. Изванредне успехе 20-годишња атлетичарка постигла је иако је у четвртој години оболела од парализе и све до 12 године била непокретна.

Рођена као 20. од 22 деце Еда и Бланш Рудолф, Вилма је, без обзира на тешку болест, увек маштала да се бави спортом. Опаку болест она је победила захваљујући невероватној упорности и великој пожртвованости своје мајке, а прво је почела да се бави кошарком.

На Играма у Мелбурну је са 16 година, само четири године након што је проходала, била члан бронзане америчке штафете у дисциплини 4x100 метара.

Златна одличја из Рима Вилма Рудолф је посветила замљаку Џесију Овенсу, хероју берлинских Игара, који јој је представљао животну инспирацију.

Сјајну атлетску каријеру "златна газела", како су је звали због лепоте и грациозности покрета, прекинула је већ у 22. години. Након повлачења из спорта Вилма Рудолф је радила као учитељица, тренер и спортски коментатор, а у 54. години умрла је од тумора на мозгу, неколико месеци након мајчине смрти.

Један од највећих боксера свих времена Касијус Клеј, касније познат и као Мухамед Али, на светску позорницу искорачио је на Играма у Риму 1960.

Клеј у главном граду Италије није имао равноправног противника, а у финалној борби без великих проблема победио је најбољег европског боксера тог доба у полутешкој категорији и четвороструког првака Европе - Пољака Збигњева Пјатшиковског.

Златно одличје освојено у Риму, револтиран што су одбили да га због тамне боје коже услуже у ресторану резервисаном само за белце, бацио је реку Охајо, а реплика те медаље уручена му је на играма у Атланти 1996.

Дански једриличар Паул Елвстром у Риму је освојио четврту узастопну златну олимпијску медаљу. Прву је освојио у Лондону 1948, а потом је се на победничко постоље попео и у Хелсинкију и Мелбурну. Три од четири злата Елвстром је освојио у категорији Фин.

Његов подвиг касније су поновили само амерички атлетичари Ал Ертер и Карл Луис. Ертер је побеђивао у бацању диска на Играма од Мелбурну до Мексико Ситија, док је Луис златна одличја освајао у различитим дисциплинама на Играма у Лос Анђелесу, Сеулу, Барселони и Атланти.

На ОИ у Риму учествовало је 5.438 спортиста (610 жена) из 83 земље у 17 спортова.

Преглед освајених медаља: