МОК - настанак и развој

МОК је међународна невладина, непрофитна организација и креатор олимпијског покрета. На предлог француског барона Пјера Де Кубертена, који се залагао за обнављање модерних олимпијских игара, 16. јуна 1894. почео је Оснивачки конгрес Међународног олимпијског комитета.

Модерни олимпијски покрет своје корене дугује античким олимпијским играма, које су одржаване у Олимпији на Пелопонезу, светилишту посвећеном богу Зевсу. О почетку олимпијских игара нема поузданих података, а најстарији писани траг води у 776. годину пре нове ере. Међутим, први познати победник Кореб је Сократов савременик (око 400 година п.н.е). Сматра се да су ближи истини они који процењују да су Прве игре античког доба одржане око 1.500 година пре Христа. Томе у прилог иде и текст нађен на једном диску ископаном у Олимпији: "Асклепијад, пентатлетичар посвећује овај диск Зевсу на 225. олимпијади"...

Будући да су Игре одржаване сваке четири године, јасно је да њихова старост сеже много дубље у прошлост од 776. године п.н.е. и Аристотелове тврдње да их је тада основао Ифитос из Елиса.

Олимпијски спортови у древној Грчкој били су трчање на кратким и дугим стазама, рвање, борба песницама, панкратион (комбинација рвања и борбе песницама), петобој (трчање, скок удаљ, бацање диска, бацање копља, рвање) и коњске трке, а за време одржавања Игара проглашавано је примирје и грчке државице су обустављале ратове.

Игре је укинуо римски император Теодосије Други 394. године нове ере због њиховог паганског порекла, а обнављање Игара у модерно доба и оснивање Међународног олимпијског комитета и олимпијског покрета иницирао је Француз барон Пјер де Кубертен поткрај 19. века.

Одушевљени спортиста, педагог и историчар подстакнут ископавањима у древној Олимпији, као и оживљавањем спортског покрета у многим земљама на седници Уније француских спортских друштава за атлетику 1892. први пут заложио се за обнављање олимпијских игара као "периодичних спортских такмичења омладине целог света која би допринела уклањању националног ривалства и несугласица верске, политичке и расне природе".

На истом скупу 1. августа 1893. на Де Кубертенов предлог сазван је Светски спортски конгрес. Оснивачки конгрес Међународног олимпијског комитета почео је 16. јуна 1894. године. Конгресу је присуствовало 79 делегата 49 спортских организација из 12 земаља и представници (у својству посматрача) из још 21 земље. МОК је конституисан осмог дана заседања - 23. јуна. Имао је 15 чланова из 12 земаља оснивача (Аргентина, Белгија, Велика Британија, Грчка, Италија, Мађарска, Нови Зеланд, Русија, САД, Француска, Чешка, Шведска), а први чланови МОК били су организатори олимпијских комитета у својим земљама.

Чланови првог сазива МОК били су: В. Г. Балк (Шведска), Ф. Кермењ (Мађарска), Д. Викелас (Грчка), А. Д. Бутковски (Русија), барон Пјер де Кубертен и Е. Кајо (Француска), војвода Лучезе Пали и гроф Д'Андриа Карафа (Италија), Ј. Гут-Јурковски (Чешка), Л.А. Каф (Нови Зеланд), лорд Л. Емптил и К. Херберт (В. Британија), Х. Б. Зубиаур (Аргентина), В. Слоун (САД) и гроф М. де Бусије (Белгија). Идуће године члан МОК-a постао је и Немац В. Гебхарт.

Одлучено је да се Игре одржавају сваке четврте године, да се Прве игре модерног доба одрже у Атини 1896. године. За првог председника МОК изабран је представник земље домаћина првих Игара Димитриос Викелас, док је Де Кубертен прихватио дужност генералног секретара (председник МОК постао је после Игара у Атини 1896. као представник новог домаћина Француске, и на тој функцији остао је до 1925. године).

На Конгресу су усвојена Олимпијска правила (данас Олимпијска повеља) која су током прошлог века доживела много промена.

МОК је највиши орган олимпијског покрета. Власник је свих права на олимпијске симболе: заставу, мото, химну и Олимпијске игре. Његова је превасходна одговорност надгледање организације летњих и зимских Олимпијских игара.

У Међународни олимпијски комитет данас су учлањена 202 национална олимпијска комитета.

Досадашњи председници МОК:
1894-1896. Димитрос Викелас (Грчка)
1896-1925. барон Пјер де Кубертен (Француска)
1925-1942. гроф Анри де Баје Латур (Белгија)
1945-1952. Сигфрид Едстрем (Шведска)
1952-1972. Евери Брандиџ (САД)
1972-1980. лорд Мајкл Киланин (Ирска)
1980-2001. маркиз Хуан Антонио Де Самаран (Шпанија)
2001-2008. Жак Рог (Белгија)

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 03. мај 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво