Минхен 1972.

У жељи да се тадашња Западна Немачка међународној заједници представи као модерна држава пуна оптимизма, организатори су за слоган игара, одабрали мото "Срећне игре". Први пут игре су добиле и службену маскоту - веселог пса "Валдија", но сви напори остали су без резултата јер се десило управо супротно - биле су то најнесрећније ОИ у историји олимпијског покрета.

Црним словима остаће забележен 5. септембар када су у Олимпијско село упали терористи, убили двојицу, а деветорицу израелских представника узели за таоце. После неуспешне акције спашавања на минхенском аредорому, сви таоци су убијени, као и петорица терориста и један немачки полицајац. Уследио је 34-часовни прекид Игара и након тога такмичења у Минхену су настављена уз подршку израелских званичника, али без спортиста те земље.

Афричка политика, односно режим апартхејда, и на 20. ОИ имала је последице због одлуке МОК-а да забрани наступ спортистима из Родезије који су допутовали у Минхен, али им је надметање на спортским борилиштима било ускраћено.

Стреличарство је поново уврштено у олимпијске спортове, џудо је постао стална дисциплина, а рукомет је заузео своје место међу 195 осталих дисциплина. На предлог домаћина као демонстациони спортови били су уведени скијање на води и бадминтон, који је од 1992. у олимпијској породици спортова.

На Играма је први пут због непристрасности уведена и церемонија заклетве судија, а у име свих делилаца правде положио ју је представник коњичког спорта Хајнц Полај.

Југославија је учествовала са 128 такмичара у 15 спортова и освојила пет медаља (две златне, једну сребрну и две бронзане).

Рукометаши су постали први олимпијски победници у историји тог спорта, а Мате Парлов је у полутешкој категорији освојио прво "злато" за југословенски бокс. Сребрну медаљу освојио је рвач Јосип Чорак (грчко-римски стил), а бронзане боксер Звонимир Вујин (полувелтер) и рвач Милан Ненадић (грчко-римски).

Прави јунак "минхенске олимпијске приче" био је амерички пливач Марк Шпиц са седам златних медаља и седам светских рекорда, поставши најуспешнији пливач свих времена. На ОИ у Мексику, четири године раније, Шпицу су припала два најсјајнија олимпијска одличја, што значи да их је у његовој непоновљивој каријери било укупно девет!

Совјетску гимнастичарку Олгу Корбут прославиле су три златне и једна сребрна медаља, а атлетичара Ласе Вирена из Финске победе у тркама на 5.000 и 10.000 метара и то након пада током такмичења на дужој деоници. Вирен је успех из Минхена успео да понови и четири године касније на Играма у Монтреалу.

Спринтер из Совјетског Савеза Валериј Борзов је иза себе оставио фаворизоване америчке тркаче Реја Робинсона и Едија Хејза у дисциплинама 100 и 200 метара, аустралијска пливачица Шејн Гуд је освојила три злата и два сребра, а Вим Руска из Холандије је постао први џудиста који је освојио злато у две категорије на истим Играма.

Сенку на доделу медаља најуспешнијим такмичарима бацили су освајачи златног и сребрног одличја у трци на 400 метара, амерички атлетичари Винсент Метјуз и Вејн Колет, којима је због непримереног понашања током церемоније, доживотно забрањен наступ на олимпијским играма.

Међу "трагичаре" у Минхену су се уписали и амерички кошаркаши, доживели су први пораз од 1932. године и то од совјетског тима у мечу чији су крај обележиле бројне нелогичности везане за мерење времена. Незадовољни, Американци су уложили протест који није уважен, као ни њихова званична жалба, што је резултирало да одбију да приме сребрне медаље и тај комплет одличја данас је изложен у Олимпијском музеју у Лозани.

Олимпијске игре у Минхену одржане су 1972. године уз учешће 7.134 олимпијца (1.059 жена) из 121 земље, који су се такмичили у 23 спорта.

Спортови: водени спортови (пливање, скокови у воду, ватерполо), атлетика, бадминтон, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, мачевање, модерни петобој, одбојка, рвање, рукомет, скијање на води, стреличарство, стрељаштво, фудбал, хокеј на трави, џудо.

Преглед освојених медаља:
1. СССР  50 - 27 - 22 (злато, сребро, бронза)
2. САД  33 - 31 - 30
3. Источна Немачка  20 - 23 - 23
4. Западна Немачка  13 - 11 - 16
5. Јапан  13 - 8 - 8
6. Аустралија  8 - 7 - 2
7. Пољска  7 - 5 - 9
8. Мађарска  6 - 13 - 16
9. Бугарска  6 - 10 - 5
10. Италија  5 - 3 - 1
11. Шведска  4 - 6 - 6
12. Велика Британија  4 - 5 - 9
13. Румунија  3 - 6 - 7
14. Куба  3 - 1 - 4
15. Финска  3 - 1 - 4
16. Холандија  3 - 1 - 1
17. Француска  2 - 4 - 7
18. Чехославачка  2 - 4 - 2
19. Кенија  2 - 3 - 4
20. Југославија  2 - 1 - 2
21. Норвешка  2 - 1 - 1
22. Северна Кореја  1 - 1 - 3
23. Нови Зеланд  1 - 1 - 1
24. Уганда  1 - 1 - 0
25. Данска  1 - 0 - 0
26. Швајцарска  0 - 3 - 0
27. Канада  0 - 2 - 3
28. Иран  0 - 2 - 1
29. Белгија  0 - 2 - 0
30. Грчка  0 - 2 - 0
31. Аустрија  0 - 1 - 2
32. Колумбија  0 - 1 - 2
33. Аргентина  0 - 1 - 0
34. Кореја  0 - 1 - 0
35. Либан  0 - 1 - 0
36. Мексико  0 - 1 - 0
37. Монголија  0 - 1 - 0
38. Пакистан  0 - 1 - 0
39. Тунис  0 - 1 - 0
40. Турска  0 - 1 - 0
41. Бразил  0 - 0 - 2
42. Етиопија  0 - 0 - 2
43. Гана  0 - 0 - 1
44. Индија  0 - 0 - 1
45. Јамајка  0 - 0 - 1
46. Нигер  0 - 0 - 1
47. Нигерија  0 - 0 - 1
48. Шпанија  0 - 0 - 1

Први пут олимпијске медаље освојили су такмичари из Јужне Кореје, Колумбије и Нигера.