недеља, 03.08.2008, 20:30 -> 21:49
štampajМелбурн 1956.
Одлуком да организацију 16. ОИ повери Мелбурну 1956. године, Међународни олимпијски комитет први пут је најзначајнију светску спортску манифестацију преселио на јужну хемисферу. Југословени освојили три сребрне медаље (Фрањо Михалић у маратону, ватерполисти и фудбалери).
Челници МОК-а нису, међутим, рачунали на бројне проблеме са којима се суочавао организатор, па је мало недостајало да те Игре буду одузете Аустралији и додељена Риму, који је већ победио у кампањи за домаћина 17. Олимпијских игара.
Због ригорозних заштитних правила, такмичења у коњичком спорту одржана су у Стокхолму, па су 16. Игре једине које су одржане на два континента. С обзиром да Влада Аустралије није пристала да промени правило о шестомесечном карантину за животиње, Стокхолм је 10. јуна, пет и по месеци пре свечаног отварања, организовао такмичења у коњичком спорту.
Организатори су, осим на бројне финансијске и законске препреке, наишли и на политичке проблеме, па је чак осам земља одлучило да бојкотује Игре у Мелбурну.
Кинески проблеми са Тајваном, криза у Сецу, совјетска окупација Мађарске, али и велика географска удаљеност Аустралије, "окрњили" су број учесника такмичења, па је на Играма у Мелбурну наступило скоро 1.600 спортиста мање него у Хелсинкију четири године раније.
На 16. Играма први пут су се, међутим, појавили спортисти из Источне Немачке, који нису наступили независно, већ у тиму са колегама из Западне Немачке.
Херој хелиншких Игара, совјетски гимнастичар Виктор Чукарин, у Аустралији је освојио пет нових медаља - три златне, једну сребрну и једну бронзану. Посе тог новог великог успеха Чукарин је постао први спортиста у СССР-у који је добио Орден Лењина.
Сјајну гимнастичку каријеру у Мелбурну је почела Лариса Латињина, најуспешнија олимпијка свих времена. Својих првих шест, од укупно 18 олимпијских медаља, Латињина је освојила у незаборавном надметању са мађарском репрезентативком Агнез Келети.
Мађарска такмичарка, олимпијска шампионка из Хелсинкија која је по завршетку Игара остала у Аустралији и затражила политички азил, у ризницу медаља ставила је четири златне и две сребрне медаље, док се Латињина окитила са четири златна, једним сребрним и једним бронзаним одличјем.
Узбудљива такмичења сјајних асова дешавала су се и у атлетици. Американац Боби Џо Мороу и Аустралијанка Бети Катберт победили су у тркама на 100, 200 метара и штафети 4x100.
Совјетски атлетичар Владимир Куц на трону олимпијског шампиона у тркама на 5.000 и 10.000 метара заменио је легендарног Чехословака Емила Затопека, који је у маратону, у коме је такође бранио златну медаљу из Хелсинкија, заузео тек шесто место.
Домаћи такмичари доминирали су у пливању. Аустралијанци су победили у осам од 13 дисциплина, а титуле олимпијског шампиона освојили су у свим тркама слободним стилом.
Најуспешнији пливач био је Аустралијанац шкотског порекла Мареј Роуз, освјач три златне медаљу у тркама на 400 и 1.500 метара слободно и штафети 4x200 истим стилом.
Такмичења у екипним спортовима обележили су доминација селекције САД у кошарци и сукоб мађарских и совјетских репрезентативаца у ватерполу.
Кошаркаши САД у осам утакмица надиграли су све противнике, постигавши чак 418 поена више од њих. Екипа коју је предводио легендарни Бил Расел, касније освјач 11 титула првака НБА, била је доминантнија чак и од чувеног Дрим тима, који је наступио у Барселони 1992. године.
Ватерполо такмичења протекла се у знаку нове победе Мађара и њиховог сукоба се репрезентативцима СССР-а. Њихов меч, због грубе игре совјетских ватерполиста, био је чак прекинут, а неколико Мађара базен је напустило окрвављене главе.
Југославију је у Мелбурну представљао 41 такмичар у осам спортова. Као и у Хелсинкију, четири године раније, освојене су три медаље, овога пута све три сребрне.
У најтежој атлетској дисциплини, маратону, Фрањо Михалић је освојио сребрну медаљу, док су на грудима фудбалера и ватерполиста поново засијала сребрна одличја.
На путу до златне медаље од ватерполиста су поново били бржи Мађари (2:1), док је наша фудбалска репрезентација у финалу поражена од селекције СССР-а (0:1), коју је предводио легендарни голман Лав Јашин.
На 16. Олимпијским играма у Мелбурну од 22. новембра до 8. децембра 1956. године у 17 спортова наступило је 3.314 такмичара (376 жена) из 72 земље.
Спортови: водени спортови (пливање, скокови у воду, ватерполо), атлетика, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, мачевање, модерни петобој, рвање, стрељаштво, фудбал, хокеј на трави.
Преглед освојених медаља:
1. СССР 37 - 29 - 32 (злато, сребро, бронза)
2. САД 32 - 25 - 17
3. Аустралија 13 - 8 - 14
4. Мађарска 9 - 10 - 7
5. Италија 8 - 8 - 9
6. Шведска 8 - 5 - 6
7. Уједињени тим Немачке 6 - 13 - 7
8. Велика Британија 6 - 7 - 11
9. Румунија 5 - 3 - 5
10. Јапан 4 - 10 - 5
11. Француска 4 - 4 - 6
12. Турска 3 - 2 - 2
13. Финска 3 - 1 - 11
14. Иран 2 - 2 - 1
15. Канада 2 - 1 - 3
16. Нови Зеланд 2 - 0 - 0
17. Пољска 1 - 4 - 4
18. Чехославачка 1 - 4 - 1
19. Бугарска 1 - 3 - 1
20. Данска 1 - 2 - 1
21. Ирска 1 - 1 - 3
22. Норвешка 1 - 0 - 2
23. Мексико 1 - 0 - 1
24. Бразил 1 - 0 - 0
25. Индија 1 - 0 - 0
26. Југославија 0 - 3 - 0
27. Чиле 0 - 2 - 2
28. Белгија 0 - 2 - 0
29. Аргентина 0 - 1 - 1
30. Кореја 0 - 1 - 1
31. Исланд 0 - 1 - 0
32. Пакистан 0 - 1 - 0
33. Јужна Африка 0 - 0 - 4
34. Аустрија 0 - 0 - 2
35. Бахами 0 - 0 - 1
36. Грчка 0 - 0 - 1
37. Швајцарска 0 - 0 - 1
38. Уругвај 0 - 0 - 1
Први пут олимпијске медаље освојили су такмичари Исланда, Пакистана и Бахама.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар