Париз 1900.

Олимпијске игре у Паризу 1900. представљале су корак уназад у односу на такмичење у Атини одржано четири године раније. За разлику од Грка, који су прве модерне Игре организовали са огромним ентузијазмом, Французи су то учинили доста хладно. Олимпијада је почела 14. маја, завршила се 28. октобра.

ОИ биле су део велике Светске изложбе, која је 1900. године одржана у Паризу. Директор Светске изложбе у Паризу Алфред Пикар спорт је сматрао непотребном и апсурдном активношћу и ни у једном моменту није желео да помогне оснивачу модерног олимпијског покрета барону Пјеру де Кубертену у организацији Игара.

Олимпијада у Паризу трајала је, за данашње појмове, невероватних пет и по месеци, а церемонија свечаног отварања и затварања није ни одржана. Први пут су се такмичиле и жене, учествовало је 997 спортиста (22 жене) из 24 земље. Прву олимпијску медаљу у женској конкуренцији освојила је Енглескиња Шарлот Купер, најбоља светска тенисерка тог доба.

У Паризу су одржана надметања и у крикету, крокету, полу, рагбију, натезању конопца и баскијској пелоти, спортовима који се касније нису налазили у такмичарском програму ОИ. 

Игре у Паризу обележили су бројни протести америчких спортиста, којима из верских разлога, није одговарало што се такмичења одржавају у недељу. У историји олимпизма остао је, тим поводом, забележен сукоб америчких атлетичара Алвина Кренцлајна и Мајера Принштајна, који су се након освајања прва два места у квалификацијама скока у даљ, договорили да не наступе у финалу, зато што је било заказано за недељу.

Кренцлајн је, међутим, прекршио договор, изашао на атлетску стазу и за један сантиметар надмашио Принштајнов резултат из квалификација и освојио златну медаљу. Љут зато што је Кренцлајн прекршио договор Принштајн је на церемонији доделе медаља напао свог ривала и ударио га шаком у главу.

Кренцлајн је на Играма у Паризу постао први атлетичар који је на једној Олимпијади освојио четири златне медаље, у тркама на 60 метара, 110 и 200 метара са препонама и скоку у даљ.

Велике конторверзе изазвало је и такмичење у маратону. Учесници трке жалили су се да је стаза била веома лоше обележена и да су доста времена изгубили тражећи праву маршуту стазе.

Амерички маратонци тврдили су да су француски атлетичари користили разне пречице на путу до победе, а Артур Њутон, који је на циљ стигао пети, до краја живота је тврдио да га током трке нико није претекао. Његов земљак Ричард Грант жалио се да га је, у моментима док је заузимао челну позицију, један бициклиста намерно оборио на земљу, како би омогућио осталим такмичарима да га претекну.

Многи учесници маратона тврдили су да је Мишел Теато, Луксембуржанин који се такмичио за Француску, искористио то што је добро познавао улице Париза да пронађе бројне пречице и освоји златну медаљу.

Са 92 освојене медаље Французи су били убедљиво најуспешнији у конкуренцији 24 земље, а своје прве олимпијске медаље у Паризу су освојили Шпанци, Италијани, Норвежани, Холанђани, Кубанци и Мексиканци.

На играма у Паризу мешовити тимови, састављени од спортиста из различитих земаља освојили су чак 12 медаља, шест златних и по три сребрне и бронзане. Та одличја углавном су освојена у једрењу, полу, тенису и атлетици.

На Играма у Паризу неколико освајача медаља никада није идентификовано. Уочи финалних трка у веслању неке посаде су остале без кормилара, па су њихове замене пронађене у публици.

Холандски веслачи Франсоа Брандт и Релоф Клајн до злата су стигли уз помоћ једног француског дечака, чије име никада нису сазнали, а МОК никада није утврдио ни идентитете кормилара француског двојца, који је освојио сребну медаљу и кормилара француског четверца, освајача сребрне медаље.

Игре у Паризу, без обзира на бројне пропусте у организацији и њихово скоро шестомесечно трајање, представљале су важан корак у развоју олимпизма. Број учесника увећан је четири пута, олимпијски програм је проширен, а међународна јавност је почела да ствара легенде о сјајним спортистима и њиховим изузетним резултатима.

Спортови у Паризу: водени спортови (пливање, ватерполо), атлетика, бициклизам, веслање, фудбал, гимнастика, голф, једрење, коњички спорт, крикет, крокет, мачевање, надвлачење конопца, пелота, поло, рагби, стреличарство, стрељаштво, тенис.  

Преглед освојених медаља:
1. Француска  26 - 41 - 34 (злато, сребро, бронза)
2. САД  19 - 14 - 14
3. В. Британија  15 - 6 - 9
4. Мешовити тимови  6 - 3 - 3
5. Швајцарска  6 - 2 - 1
6. Белгија  5 - 5 - 5
7. Немачка  4 - 2 - 2
8. Италија  2 - 2 - 0
9. Аустралија  2 - 0 - 3
10. Данска  1 - 3 - 2
11. Мађарска  1 - 2 - 2
12. Куба  1 - 1 - 0
13. Канада  1 - 0 - 1
14. Шпанија  1 - 0 - 0
15. Аустрија  0 - 3 - 3
16. Норвешка  0 - 2 - 3
17. Индија  0 - 2 - 0
18. Холандија  0 - 1 - 3
19. Бохемија  0 - 1 - 1
20. Мексико  0 - 0 - 1
21. Шведска  0 - 0 - 1

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 30. јун 2024.
29° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару