Олимпијске игре – Економска и здравствена омча или светионик наде

Данас, 24. јула, требале су да почну 32. Олимпијске игре у Токију, уз учешће око 11 и по хиљада спортиста из преко 200 земаља света.

Због ширења новог корона вируса Токијска олимпијада одложена је за годину дана и нови датум за њено отварање је 23. јул 2021. године.

Поводом тога, синоћ је у Токију одржана скромна церемонија на терену новоизграђеног Националног стадиона, док су истовремено, неки од градских симбола попут торња "Скај три" и моста "Реинбоу Бриџ" специјалним осветљењем oфарбани у олимпијске боје.

Најновија истраживања јавног мњења у Јапану показују да је између 60 и 70 посто јапанских грађана у овом тренутку за поновно одлагање олимпијаде (за још једну годину), односно, њено потпуно отказивање, док само између једне четвртине и једне трећине сматра да највећи светски спортски догађај треба да се одржи по садашњем плану - у задњој недељи јула и првој недељи августа 2021.

Разлог за то негативно расположење јавности је првенствено то што је Јапан захватио други талас епидемије корона вируса, те земља бележи рекордан број оболелих, близу хиљаду дневно, од чега је највећи број заражених управо у престоници Токију.

ЗДРАВСТВЕНА И ЕКОНОМСКА ОМЧА?

Вести о великом броју оболелих и жртава у иностранству, нарочито САД, такође доприносе схватању да вирус неће моћи бити зауздан до лета наредне године и да је здравље популације битније од угошћавања страних атлета и гостију, што само по себи може изазвати ново разбуктавање епидемије.

Ако због епидемиолошке ситуације у у самом Јапану, или шире у свету, олимпијске игре буду потпуно отказане, то ће, звучи невероватно, заправо бити други пут да Токио није успео да одржи олимпијаду која му је додељена, с обзиром да је јапанска престоница исту судбину доживела и 1940. године због рата.

Песимизму доприносе и економске последице епидемије, услед којих се пажња становништва све више усмерава ка пуком преживљавању.

Јасно је и да ће померање олимпијаде за наредну годину проузроковати додатне трошкове, који се за сада процењују на између две и шест милијарди долар. Они ће опет оптеретити јапанске, нарочито, токијске пореске обвезнике, и то у условима када због драстичног пада економских aктивности и централној и градској влади прете велико смањење прихода од пореза и још дубљи дефицит.

Олимпијске игре, поред државне и градске владе, делом финансирају и многи спонзори, али њихови уговори истичу у августу ове године, и тешко је очекивати да би они хтели да их продуже или да се могу наћи нови спонзори за 2021, када је далеко од извесног да ће олимпијске игре заиста бити одржане.

Иначе, у време када се Токио почетком ове деценије кандидовао за одржавање олимпијаде њени трошкови су процењивани на нешто више од седам милијарди долара, али су, званично, достигли 12 и по.

Економски аналитичари, међутим, тврде да је ту реч само о директним трошковима, те да када се укључе улагања у инфраструктуру и маркетинг, рачун за престижни спортски догађај, пре одлагања, достиже цифру од око 23 милијарди долара.

Одлагање је проузроковало низ конкретних изазова и проблема, као што су обештећивање спонзора, усклађивање новох олимпијског календара са другим међународним такмичењима заказаним за 2021., повраћај новца за унапред продате карте (до отказивања олимијаде већ је било продато преко четири милиона карата), померање локалних спортских догађаја који су требали бити одржани у лето 2021 на истим борилиштима, одлагање усељења станара у преко 4 хиљаде станова од којих се састоји олимпијско село или питање плаћања неколико хиљада људи упослених искључиво у сврху организације игара.

СВЕТИОНИК НАДЕ?

С друге стране, у делу јапанске јавности постоји очекивање да би олимпијске игре наредне године, под условом да епидемија буде заустављена или бар стављена под контролу проналаском ефикасних лекова или вакцина, могла да послужи управо као почетак новог, пост-пандемијског живота, или као нека врста светионика наде који би могао да наговести боље дане за читаву земаљску куглу.

Градска и централна влада, као и Јапански олимпијски комитет за сада се држе претпоставке да ће олимпијске игре бити одржане, али уз посебне мере и у скромнијем формату.

Те мере укључују обавезне прегледе, ранији долазак спортиста у Јапан и боравак у карантину, као и смањивање спортских делегација. Такође, размишља се и о редукцији пропратних и промотивних догађаја, изласку мањег броја спортиста на атлетску стазу приликом церемонија отварања и затварања, као и потпуно новој кореографији за те церемоније којом би се осетно смањио број извођача и тиме опасност од преношења вируса.

Иако буду одржане, Токијске олимпијске игре вероватно неће послужити као окидач за економску ренесансу у форми процвата туризма, пораста потрошње и новог таласа страног и домаћег улагања, како је влада премијера Шинзо Абеа прижељкивала протеклих година. Нити ће, чини се, по обиму, резултатима и велелепности церемонија и пропратних догађаја надмашити летње олимпијске игре у Пекингу, како се надала јапанска политичка елита.