Вето за комунисте

Бразил је после пораза у финалу Светског првенства у фудбалу 1950. од Уругваја пред 200.000 људи на "Маракани", желео спортску рехабилитацију. Сао Пауло је био одређен за домаћина у склопу обележавања 400 година града.

Али, пошто дворана није била на време завршена влада Жоа Кафе Фиља шампионат је пребацила у Рио де Жанеиро, у дворану познату под именом "Мараканазињо" (Мала Маракана), подигнутој тик уз фудбалски стадион. Имала је капацитет за 35.000 људи и била, у то време, једна од најмодернијих на свету.

Број учесника повећан је са 10 на 12, Бразил као домаћин и САД као олимпијски победник из Хелсинкија 1952 имали су право директног учешћа, из Јужне Америке са првенства 1953. стигли су Уругвај, Перу, Чиле и Парагвај а представници Европе били су Израел, Југославија и Француска.

Бразилска влада одбила је да изда визе СССР-у, европском прваку 1953, Мађарској (друга) и Чехословачкој (четврта на ЕП). Југославија, иако сматрана комунистичком земљом, није била на бразилској "црној листи" а и Фиба је заборавила на казну због одбијања играња са Шпанијом 1950. у Буенос Аиресу. Остали учесници нису имали проблема са уласком у Бразил.

Играло се у четири квалификационе групе са по три тима, Југославија је 24.октобра 1954. била поражена од Уругваја 52-55, а дан касније изгубила је од Француске 60-67. У борби за пласман изгубили смо од Чилеа и Парагваја а победили Перу (86-84) и на крају били 11. од 12 тимова.

У мечу са Уругвајем наш тим је био тешко оштећен. Кош Уругваја био је поништен због фаула у нападу. Наши су, у складу са тадашњим правилима, увели лопту испод коша али је записнички сто уписао поене Уругвају... Када је сирена означила крај наши су полетели један другом у загрљај уверени да су победли, али судије су наредиле да се игра продужетак!

Ваљда у шоку због грешке наши играчи су у наставку дали само поен (Ћурчић), Уругвајци четири... Фиба је индиректно признала грешку и на Конгресу током Олимпијских игара у Мелбурну 1956. променила правило – испод коша лопта се могла увести само после примљеног поена. Истом приликом забрањено је задржавање у зони испод коша дуже од три секунде што је била револуционарна промена јер су тешки центри, такозвани "сидраши", морали битно да мењају навике, а тренери спремају другачију тактику.

Такође, измењено је и правило о одређивању поретка. Уместо укупне кош разлике у први план су стављени међусобни сусрети, а повод је био скандал на мечу СССР - Мађарска на ЕП 1953. када је победа од пет поена совјетског тима одговарала обема екипама. Негде од 25. минута, при резултату 29-24, игра је буквално стала, совјетски играчи су се додавали на својој половини а, кажу, да су неки мађарски играчи сели на терен... Друго полувреме завршено је 5-2 за СССР!

МВП турнира у Рију 1954. био је Кирби Минтер (САД), најбољи стрелац Оскар Моља (Уругвај) са просеком 18,7 а на седмом месту је био наш Богдан Милер, члан Олимпије, са 14,2 поена.
У најбољу петорку, још увек незваничну, изарани су Џое Стратон (САД), Зени де Азаведо (Бразил), Вламир Маркес (Бразил), Кирби Минтер (САД) и Оскар Моља (Уругвај).

Селектор Југославије Александар Аца Николић повео је у Бразил ове играче: Богдан Милер, Мирко Марјановић, Милан Бјегојевић, Ђорђе Андријашевић, Лајош Енглер, Ђорђе Коњовић (први "двометраш" у репрезентацији), Драган Гоџић, Милан Благојевић, Александар Блашковић, Борис Кристанчич, Вилмош Лоци, Борислав Ћурчић.

Златну медаљу освојио је САД победом над Бразилом 62-41 (35-19). Еди Соломон је дао 14 поена, Џое Стратон 11 а МВП Кирби Минтер само два. Први стрелац Бразила био је Амаури Пасос са 12 поена док су Маркес и Азеведо дали по шест.

Капацитет гледалишта био је смањен на 17.000, публика је бла изузетно бучна али разлика у класи била је превелика, публика није могла да помогне бразилском тиму.