Идемо да направимо резултат

Tрофеј намењен победнику Лиге шампиона најзад је у његовим рукама. Додат је нови бисер у каријери Дејана Станковића. Капитен "орлова" за званични сајт Фудбалског савеза Србије причао је искључиво о предстојећем Мундијалу у Јужној Африци.

- Сад је лако причати. Ако се присетимо, кад је извучена група, било је бар 80 одсто скептика који су нам поручили да немамо шта да тражимо и да ћемо бити стандардно трећи. А онда смо добро "отворили" причу. Доласком селектора Антића, не бих да кажем да је уследила баш револуција, али Антић је донео пуно новог. Позвао је неке нове, младе, храбре играче који се нису плашили важности квалификација, противника. И тако смо ишли напред, корак по корак, из дана у дан - стоји у уводној анализи најискуснијег репрезентативца Србије.

Дејан Станковић у даху наставља:

- Све се поклопило. Добри људи на једном месту створили су добру групу, која је са селектором направила фамилијарни однос. Респект смо пружили свима, а никог се нисмо плашили. Увек смо играли неку офанзивну формацију, без страха, надигравали смо се... Тврдим да је наш пласман више одраз квалитета него среће. Сви момци били су феноменални, у сваком смислу...

После квалификација, уследио је жреб у Кејптауну...

- Прва реакција на жреб била ми је: "Ух, па и није тако лоше"! Брзо сам спознао и због чега тако мислим. Зато што није експлодирало као пре четири године кад је из Лајпцига стигла "бомба": Холандија, Аргентина, Обала Слоноваче!!! Тад је већ било много, много тешко. А кад узмеш да анализираш и групу која нас чека у Африци, видиш да неће бити лако.

Гана је једна од најбољих селекција Црног континента.

- Два пута у завршници Купа афричких нација, полуфинале, па ове године финале. Само узмеш везни ред да им анализираш и заболеће те глава.

Аустралија није ни мало наиван ривал?

- Прима од нула до једног гола по утакмици, шта даље да причам на тему Аустралије.

Немачка је фаворит у групи.

- Немачка? Па да не губимо време и причамо да ли и колико вреде Немци у фудбалу. Ма, биће много тешко. Много зависи од прве утакмице. Гана је за нас ривал као да играмо финале. Са та три бода, лакше би се дисало...

Последњи мундијалски окршај са Немцима имали смо 1998. у Француској?

- Сећам се 70 минута наше много добре игре. Примили смо гол из прекида, корнера, други после оног слободњака, кад је Миха скренуо лопту у гол... И на крају реми - 2:2. А били смо близу можда и да их помало понизимо. Водили смо 2:0, ту је свашта могуће. Али, онда опет она чувена енглеска мудрост: "Фудбал је игра у којој 11 играча игра против 11 играча, а увек побеђују Немци". Искрено, мање-више такву утакмицу очекујем и у Порт Елизабету. Не кажем да бих већ сад потписао да желим да буде тако, али, ако ме питате за очекивања, то је један од вероватнијих сценарија.

Немачка је асоцијација на још нешто из каријере репрезентативног броја 2 у Србији. Играча који однедавно, од марта ове године, усамљен граби ка "рушењу" Сава Милошевића који у фудбалској пензији чека Декија (86 утакмица) на коти 102. У Немачкој је пре четири године одиграо друго светско првенство у каријери.

- Убеђен сам, у Африци не може да нам се понови ни "н" од Немачке, бар ван терена. На терену, то се никад не зна. Не могу и не смем да гарантујем како никад више нећемо изгубити утакмицу. Боже мој, то је фудбал. Узгред, ни оно, први сет 6:0, то нема шансе да се понови - рекао је Деки уз осмех, алудирајући на бродолом у Гелзенкирхену против Аргентине. - Има сада у репрезентацији још играча који су били на претходном Светском. Треба да радимо све другачије. Мада, с друге стране, то што нам се догодило у Немачкој, 2006, кад бих морао неком да објасним у најкраћем, рекао бих: "Милијарду ствари које су се догодиле иза". И ми смо то затворили, ставили јагоду на торту и завршило се све. Баш као што ни државе по нашем повратку није било. СЦГ више није постојала.

Уочи меча против Француске, прошле јесени у београду, имали сте генералну пробу за фудбалску хистерију нације?

- Баш тако. Мислим да је тада мало и препумпана атмосфера. У праву сте, то је негде ниво оптерећења, притисак какав ћемо имати и сада. Морамо да играмо, од тога не може да се побегне. Знамо да идемо у Јужну Африку на шок систем. Ако погрешиш, купи карту и кући. Битно је да сви имамо исту жељу, да не идемо да учествујемо. Да не буде оно: "Е, сад смо се пласирали, добро је, даље не можемо". Не.  Идемо да направимо резултат. Не могу и нећу да обећавам чуда. Не бежимо од очекивања. Подсећам само да пре годину и по дана, по мишљењу многих, није требало ни да идемо. Сада, могуће исти људи, мисле да је нормално да одемо у осмину финала кад смо већ били први у групи. И то је разумљиво, потпуно. Није ово први, већ стоти пут да народ очекује, нада се и треба да се нада. Ми Срби увек очекујемо више и у целој причи успемо себе и да разочарамо. Моја порука јесте да нација треба да се нада, али и да мало размисли, понекад спусти лопту. И нека ужива у репрезентацији Србије, која први пут игра Светско првенство!