Енглеска против Француске, трофеј "стиже кући“ или остаје у Паризу

Није тајна да се Французи и Енглези "не љубе" превише. A тешко је наћи две репрезентације које се такмиче између себе више него ове две.

Велики број (не)пријатељских утакмица

И Енглеска и Француска негују дугу фудбалску традицију али и ривалитет, додуше више рекреативни него такмичарски бар кад је фудбал у питању. Наиме "троглави лавови" и „триколори" до сада су се састали 31 пут, а од тих сусрета чак 24 била су пријатељске и ревијалне утакмице. Енглеска је до сада тријумфовала 17 пута, девет пута су "триколори" били бољи, док је меч пет пута завршен без победника.

Први меч ове две селекције одиграле су 10. маја 1923. године а Енглези су лако славили са 4:1. Ово ипак није најубедљивија победа "острвљана", четири године касније 1927. успели су да савладају ривала са 6:0. Француска је Енглеску добијала са 5:2 два пута, први пут 1931. године а потом 1963. на Европском шампионату.

Када се скорији међусобни сусрети гледају у последњих пет мечева Француска је побеђивала три пута, Енглеска једном и једном није било победника. 

Катар до сада

Енглези већ дуго певају „Its coming home" призивајући повратак најпрестижнијег трофеја на свету у Лондон који су последњи пут освојили када се фудбал гледао на црно-белим екранима и радијима у индустријским постројењима широм Европе.

Надају се да је баш ова генерација спремна да им донесе титулу шампиона света. О "троглавом лаву" је увек било тешко причати са аспекта фаворита јер су увек имали добру екипу а јако често се дешавало да испадају у мечевима где су имали статус актуелних фаворита.

Од како су дошли у Катар Енглези играју одлично, играју позициону игру из које креирају одличне акције и са крила и кроз средину терена. Да су се уклопили у систем и да више нису фаворити само на папиру показује податак да су у претходне четири утакмице постигли 12, а примили само два гола.

Убедљиво су савладали Иран са 6:2, након чега је уследио реми са Америком, а онда и нове две убедљиве победе са 3:0 против Велса и Сенегала у нокаут фази.

Француска је упркос великом броју повреда до сада такође показала доста. У првом колу лако је савладана Аустралија са 4:1, затим Данска са 2:1, те је уследио пораз од Туниса 1:0 у мечу који за Французе није имао никакав резултатски значај а у ком је Дешан одмарао битне играче.

Напослетку „триколори" су савладали Пољску са 3:1 и тако обезбедили карту за свој дуел са комшијама преко Ламанша. 

Обе ове државе од стицања независности знају само за ривалитет. У почетку је то био династијски, касније је постао колонизаторски a потом и борба за утицај у Европи па и свету. Почетак 20. века натерао је ове нације да буду савезници у два најкрвавија светска сукоба. Време по завршетку Другог светског рата у ком је фудбал доживео ексапнзију пробудило је стара ривалства а жељу за геополитичком доминацијом пренело у жељу за доминацијом на фудбалском травњаку.

Овај дуел је за обе земље више од игре, овај дуел је прилика да французи проговоре енглески језик који не воле претерано, а за острвљане да уколико изгубе проговоре језик који су њихови монарси говорили пре 13. века.